BEOGRADSKI POLUMARATON – Elzan Bibić oborio državni rekord star skoro tri decenije i napisao istoriju u srcu prestonice
Ulicama Novog Beograda i Zemuna protekle nedelje, 22. novembra 2025. godine, srce srpske atletike tuklo je snažnije nego ikada. Elzan Bibić, dečak sa Peštera, atletičar iz Novog Pazara, stigao je do svog sna – srušio je državni rekord star neverovatnih 27 godina.
San Postao Stvarnost
„Ponovo ću pokušati da oborim državni rekord na 21 kilometar. Pre dve godine mi je on izmakao za tri sekunde, ali sada sam jako dobro pripremljen“, rekao je Elzan uoči trke, hrabro, odlučno, sa blistavom iskrom u očima. I nije slagao.
Sa vremenom od 1:01:47, Bibić je za 24 dragocene sekunde pobedio legendu Janka Benšu čiji rekord je stajao nepomičan od davne 1998. godine. To nisu bile obične sekunde – to su bile godine truda, znoja, odricanja, pada i ustajanja. To su bile sekunde koje su promenile srpsku atletsku istoriju.
Od Pešterskih Brda do Evropskih Staza
Elzan Bibić nije rođen u luksuznim sportskim centrima. Rođen je 8. januara 1999. godine u selu Karajukića Bunari na Pešteru, najhladnijem mestu u Srbiji koje mnogi zovu „srpski Sibir“. Snežna vijavica, minusi od 30 stepeni, visina od preko 1.200 metara – to je bilo njegovo dečje igralište.
Sport je bio u njegovoj krvi. Otac Murat igrao je fudbal, majka Fatima bila je odbojkašica. A mali Elzan? On je trčao. Trčao je planinom, trčao je snegom, trčao je ka snovima koji su mu delovali nemoguće daleko.
Porodična Podrška Nepromenljiva Kao Planine
„Medalja za mene, moje ljude, Srbiju, Novi Pazar, Pešter“, rekao je Elzan jednom prilikom sa suzama sreće u očima posle osvojene bronze na Evropskom prvenstvu 2023. godine. Njegove reči odaju sve – ovaj mladić nije trčao samo za sebe. Trčao je za svoje roditelje koji su mu usadili ljubav prema sportu, za svoje mesto koje ga je čeličilo, za celu Srbiju koja je verovlala u njega.
Istorijska Nedelja u Beogradu
Šesti Beogradski polumaraton okupio je 3.800 trkača iz 52 zemlje sa svih pet kontinenata. Start i cilj bili su kod Beogradske arene, trasa je vodila ravnim ulicama specijalno odabranim da omogući napade na rekorde. I Elzan je iskoristio svoju šansu.
Uz njega su trčali najbolji kenijski trkači – Viktor Kemboi zauzeo je drugo mesto sa 1:02:09, a Kejleb Alhamis treće sa 1:02:21. Ali taj dan pripadao je samo jednom čoveku. Pripadao je Elzanu Bibiću, dečaku koji je sa Peštera stigao do samog vrha.
Trenutak Koji Se Ne Zaboravlja
Kada je Bibić prešao ciljnu liniju, Beograd je eksplodirao u aplauzima. Decenijski rekord je pao. Istorija je napisana. A Elzan? Elzan je potvrdio ono što je oduvek znao – da granice postoje samo u glavama onih koji se plaše da ih pređu.
„Izuzetno mi je drago da sam i ove godine deo manifestacije koju organizuje Beogradski maraton, koji inspiriše na hiljade ljudi da pokažu najbolju verziju sebe“, rekao je atletičar sa osmehom koji je vredeo više od svih medalja.
Sada, sa novim državnim rekordom, Elzan Bibić ne staje. On već gleda napred, ka novim stazama, novim izazovima, novim rekordima. Jer dečaci sa Peštera ne znaju šta je predaja. Oni znaju samo kako se trči – snažno, hrabro i ravno ka svojim snovima.
