Po članku Fajnenšel tajmsa prenetom u Grčkoj, zatvara se više od pet odsto škola i to i u udaljenim selima i na ostrvima, ali i u Atini, gde vlasti upozoravaju na “demografski kolaps”.
“Učionice odražavaju broj rađanja koji, nažalost, decenijama opada u našoj zemlji”, rekla je Sofija Zaharaki, ministarka prosvete.
Po podacima tog ministarstva, broj učenika osnovnih škola je opao za više od 111.000 u poslednjih sedam godina što je 19 odsto manje od 2018. godine.
“Taj pad je veoma brz”, rekla je Aleksandra Tragaki, profesorka ekonomske demografije na atinskom Univerzitetu Harokopio.
Danas je u Grčkoj u reproduktivnom dobu manje ljudi nego u prethodnim decenijama, ukazala je ona.
Ove godine, 766 od 14.857 škola u Grčkoj će biti zatvoreno jer nemaju minimalan broj – bar 15 učenika.
Većina su osnovne škole, iako je zatvaranja škola sve više na svim nivoima obrazovanja.
Dok se neke škole mogu ponovo otvoriti ako se broj učenika oporavi u roku od tri godine, većina to ne čini.
Izuzeci su ostrva u blizini Turske i pogranična područja, gde škole ostaju otvorene čak i sa malim brojem učenika, piše FT.
Ali postoje i izuzeci. Na Pserimosu, malom ostrvu u Dodekanezima, škola će biti otvorena prvi put od 2009. godine za svega dvoje dece u osnovnoj školi i troje u vrtiću.
“Držimo škole sa manje učenika nego što zakon obično dozvoljava – skupa je to odluka, ali verujemo da je neophodna“, rekla je ministarka Zaharaki.
Nagli demografski pad Grčke počeo je tokom dužničke krize 2010-ih. Od 2011. godine, broj umrlih stalno premašuje broj rođenih. Između popisa iz 2001. i 2021. godine, broj žena u glavnoj reproduktivnoj starosnoj grupi od 20 do 40 godina je opao za 500.000, odnosno 31 odsto.
U kombinaciji sa iseljavanjem Grka u inostranstvo u potrazi za boljom budućnošću tokom kriznih godina, to je dovelo do naglog pada broja potencijalnih roditelja.
Do 2022. godine, godišnji broj rođenih je pao ispod 80.000, dok je 2023. godine broj umrlih bio skoro dvostruko veći.
Grkinje sada rađaju svoje prvo dete u prosečnoj starosti preko 32 godine. Natalitet je pao na 1,35 – među najnižima u Evropi – a rađanja van braka su i dalje retka.
Zvaničnici priznaju uticaj zatvaranja škola, posebno u selima, gde neka deca moraju da svakodnevno putuju i do 80 kilometara do škole i nazad.
Demografi kažu da je malo verovatno da će ekonomski podsticaji sami po sebi preokrenuti trend.
“Nijedno dete neće ostati bez pristupa obrazovanju, bez obzira koliko je njihov dom udaljen”, rekla je ministarka Zaharakis.
Druge industrijalizovane zemlje sa jakim sistemima socijalne zaštite i visokokvalitetnom brigom o deci, poput bogatih Danske i Švedske, takođe se bore da povećaju stopu nataliteta, zaključuje FT.
Ovaj tekst je prvobitno objavljen na portalu Radio Sto Plus.
