Zavod za zaštitu zdravlja Novog Pazara dve nedelje nije uradio analizu vode reke Raške u kojoj je uništen sav živi svet. Kako se saznaje, nije rađena potrebna toksiloška analiza ribe, pa se još ne može se utvrditi zašto je uginulo na hiljade vodenih životinja.
Odgovorna firma za održavanje reke Raške, odnosno korisnik ribolovnog područija nema relevantne podatke, Ministarstvo poljoprivrede se oglasilo nenadležnim, a Ministarstvo za zaštitu životne sredine nije odgovorilo na pitanja N1.
Gotovo dve nedelje od do sada nezabeleženog pomora životinjskog i biljnog sveta u reci Raška u Novom Pazaru i dalje nisu poznati uzroci ovog ekocida.
Zašto se još uvek ništa ne zna, do sada nije poznato, a nadležni ne komentarišu kašnjenje. Ono što je izvesno, počelo je sa “igrankom” nenadležnosti i izbegavanja odgovornosti.
Petar Janković, iz Novog Pazara je volonter, dobrovoljni čuvar prirode i člana lokalnog udruženja ribolovaca “NPfly”.
On tvrdi da je to tako jer umesto potrebne toksikološke analize, urađena obdukcija otrovanih riba. U dokumentu do koga je došao N1, vidi se da uzrok pomora riba nije poznat.
“Obdukcija pokazuje da li je riba bolesna ili zdrava pre nego što je uginula. Pre trovanja je sigurno bila zdrava jer mi smo svake tri nedelje slali ribu da proveravamo da li je zdrava. Nažalost, korisnik, firma “Plus sport” to nije uradila nikad. Oni su već duže vremena korisnici voda u okolini Novog Pazara. Njihova nemarnost prema tim vodama je dovela do onog, što se desilo. Čuvari tu ne postoje”, kaže Janković za N1.
On ističe da volonteri čuvaju reku, jure ribokradice, vode računa o ribi.
“Sve što je na toj reci uspelo da se održi, održalo se zbog nas, ribolovaca koji tu reku volimo. Duži niz godinama se njom bavimo. Bila je najbogatija potočnom pastrmkom u Srbiji. Sa tolikim brojem i toliko veličinama. Imamo najbolje mrestove u sezoni, čak i u Evropi. Reka je bila prebogata ribom, bila je naš skriveni biser. Čuvali smo je, gledali smo je. Čovek je to ubio za pola sata, a Plus sport nije radio po protokolu”, kaže Janković za N1.
Kako je firma Plus sport u odgovoru N1 navela, razlog što nije bilo toksikološke analize je što Naučni institut za veterinarstvo Srbije ne radi toksikologiju.
“Tužilac je naložio dalje analize, i za više informacija o tome, obratite se njemu. Uradili smo sve što je bilo u našoj mogućnosti, u okviru nadležnosti i Zakona o zaštiti i održivom korišćenju ribljeg fonda, a što se tiče reagovanja i postupanja u akcidentnim situacijama, obavestili smo sve nadležne institucije i inspekcije i na terenu sproveli niz mera i aktivnosti”, poručuju iz Plus sporta.
Janković kaže da je svima jasno da je u pitanju hemijska materija, da je uginula riba od najmanje do najveće, ali i sve što diše, od rakova, zmija, žaba do malih insekata.
“Pitam se šta bi bilo da se ovo desilo 3,5 kilometara dalje, sa mesta odakle se grad snabdeva vodom, da li bi tada brojali mrtve Pazarce? Koliko znam, niko nije došao da proveri obližnje bunare, njih 200-ak iz kojih ljudi piju vodu, navodnjavaju zemlju, bašte”, pita se Janković.
Na delu reke gde se dogodio ekocid, nema industrijskih postrojenja, tako da su male šanse da je u pitanju industrijski otpad, osim u u slučaju da ga je neko dovezao baš tu. U blizini se nalazi privatni bazeni (Jacks bazeni, Pazarište) u koji dolaze građani i gde se koriste velike količine hlora, čije bi ispuštanje u vodu, kako upozoravaju volonteri, moglo da bude fatalno za ribe i živi svet.
U policiji Novog Pazara su za N1 rekli da su dobili prijavu, da su uzeti uzroci i da se sumnja da je uzrok tečnost iz bazena koji se nalazi u neposrednoj blizini
Ili “nismo nadležni” ili nema odgovora
Uginula riba je kako je N1 saznao, a firma “Plus sport” potvrdila prvo poslata u Veterinarski specijalistički institut u Kraljevu, ali je, kako su naveli u odgovoru “istog dana prosleđena u drugu laboratoriju, pošto kraljevačka laboratorija ne vrši tu vrstu ispitivanja”.
U pitanju je Naučni institut za veterinarstvo Srbije u Beogradu, koji je na upit N1 odgovorio je da “shodno navedenoj akreditaciji, kao i pravilima o poverljivosti podataka, nismo u mogućnosti da rezultate ispitivanja dostavljamo trećim licima”.
“Za informacije u vezi sa konkretnim nalazima i analizama, možete se obratiti korisniku ribolovnog područja ili nadležnoj republičkoj inspekciji, koji su nadležni za dalje postupanje”, navedeno je u odgovoru N1.
Iako je ova laboratorija akreditovana i ovlašćena od strane Uprave za veterinu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede (MPŠV) u ovom ministarstvu su negirali da imaju bilo kakvu nadležnost u vezi sa ovim slučajem.
U nadležnoj inspekciji MPŠV uputili su nas na press službu Ministarstva koje je negiralo nadležnost. Bez odgovora je ostalo ko bi trebalo da bude nadležan.
U Ministarstvu postoji primera radi Direkcija za vode, odeljenje za vodnu inspekciju, a među poslovima koje obavlja Direkcija za vode su zaštita vode od zagađivanja, uređenje i korišćenje voda.
Odgovora nije bilo ni iz Ministarstva za zaštitu životne sredine.
Posle dve nedelje reagovalo Tužilaštvo
O tome šta se nalazilo u vodi kada je nastao pomor nema nikakvih zvaničnih informacija, a to je trebalo da uradi Zavod za javno zdravlje Novog Pazara. U Plus sportu kažu da nemaju informacije o tome, da li su ove analize urađene i da li su rezultati gotovi.
Zbog uznemirenosti stanovništva reagovalo je Osnovno javno tužilaštvo u Novom Pazaru. Ono je saopštilo da je voda je poslata Zavodu za javno zdravlje u Novom Pazaru, a zatim je prosleđena Institutu za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”, što je lokalnom radiju radiju Sto plus potvrdilo Osnovno javno tužilaštvo u ovog grada.
Ipak, struka ali i građani su skeptični da će se bilo šta otkriti posle dve i više nedelja, naročito kada je u pitanju analiza vode.
Kako za N1 kaže Ljubica Vukčević, advokatica organizacije RERI za krivično delo Zagađenje životne sredine, član 260 Krivičnog zakonika, kazne su različite u zavisnosti da li je delo učinjeno sa umišljajem ili iz nehata, da li je osnovni ili teži oblik.
“Maksimalna kazna je do osam godina zatvora za fizičko lice, dok je za pravno lice 5 do 10 miliona dinara, sa prekidanjem rada pravog lica, s tim što u ovom slučaju odgovara i odgovorno lice. U ovoj situaciji je reč o velikoj količini ribe i širem prostoru, te ukoliko se veštačenjem ovaj broj potvrdi, svakako bi nadležno javno tužilaštvo trebalo da reaguje u pogledu pokretanja krivičnog postupka protiv odgovornih lica”, kaže Vukčević.
Ona podseća da je u Srbiji je Zakon o odgovornosti pravnih lica za krivična dela na snazi od 2008. godine, ali da se praktično ne primenjuje.
“Kada je reč o krivičnim delima protiv životne sredine, prema statistici su krivični postupci pokretani protiv fizičkih lica, i to za krivična dela poput šumske krađe. Moje lično mišljenje je da su sudovi u Srbiji daleko od stava da za ovo krivično delo fizičkom licu treba izreći kaznu zatvora, ili da pravno lice treba zatvoriti. Pomak je što je pokrenut krivični postupak u Boru protiv Ziđina zbog zagađivanje životne sredine. Može se smatrati velikim uspehom to što je sud, odnosno sudija pojedinac, u maloj sredini kao što je Bor, izrekla osuđujuću presudu kompaniji kao što je Ziđin“, smatra Vučković.
