U Srbiji 71,2 odsto domaćinstava ne može ništa da uštedi

U Srbiji 71,2 odsto domaćinstava ne može ništa da uštedi zbog nedovoljnih primanja, pokazala je Anketa o stvarnim mesečnim primanjima zaposlenih i troškovima njihovih domaćinstava, koju je uradio Savez samostalnih sindikata Srbije (SSSS).

To znači da gotovo tri četvrtine domaćinstava u Srbiji živi od plate do plate i da su finansijski ranjivi i osetljivi na ekonomske šokove.

Prema anketi, koja je sprovedena od 7. do 19. avgusta ove godine i u kojoj je učestvovalo 2.219 ispitanika, 18,5 odsto njih je navelo da njihovo domaćinstvo može da uštedi od 5.000 do 12.000 dinara mesečno, dok samo njih 10,3 odsto može da uštedi i više od 12.000 dinara svakog meseca.

Anketa je pokazala i da se 50,6 odsto ispitanika zbog ograničenog budžeta odriče putovanja, 16,6 odsto se odriče kulturnih sadržaja, 13,3 odsto se odriče kvalitetnih proizvoda, 11,2 odsto štedi na količini kupljenih proizvoda, a na ostalim stvarima štedi 8,3 odsto ispitanika.

Sedmodnevni odlazak na godišnji odmor ne može da priušti 46,8 odsto ispitanika, dok bi njih 22 odsto moglo da za odmor izdvoji od 60.000 do 80.000 dinara, 18 odsto od 80.000 do 120.000 dinara, više od tog iznosa njih 13,2 odsto.

Anketa je pokazala da su kod najvećeg procenta anketiranih, njih 60,4 odsto, zaposlena dva člana domaćinstva, ali i da 25 odsto domaćinstava u Srbiji preživljava sa jednom platom.

Zbog toga su u SSSS istakli da je visina zarade ključna za životni standard i da se politika o minimalnoj zaradi mora posmatrati kroz činjenicu da se jedna ili dve zarade dele na više članova porodice, najčešće tri ili četiri člana.

Prema anketi, u Srbiji 22,1 odsto domaćinstava ima mesečna primanja po članu domaćinstva do 60.000 dinara, dok 58 odsto domaćinstava ima zaradu između 60.000 i 100.000 dinara po članu.

Podaci su pokazali i da 79,5 odsto ispitanika nema dodatne prihode, kroz na primer dodatni posao, prekovremeni rad, socijalnu pomoć, dečiji dodatak, i oslanjaju se na platu kao glavni izvor prihoda.

Anketa je pokazala i da za mesečnu potrošačku korpu 11,5 odsto ispitanih izdvaja 55.000 dinara, njih 29,5 odsto od 55.000 do 80.000 dinara, 31,8 odsto od 80.000 do 120.000 dinara, a 27,2 odsto više od 120.000 dinara.

U Srbiji 70,6 odsto domaćinstva mora da izdvaja sredstva za zakup stana ili otplatu stambenog kredita, a gotovo trećina plaća više od 36.000 dinara mesečno.

Ukoliko se troškovi stanovanja od 36.000 dinara uporede sa medijalnom zaradom, to znači da na njih odlazi više od 40 odsto prosečne plate, što to domaćinstvo po međunarodnim standardima svrstava u preopterećeno, ukazali su iz SSSS.

Prosečna zarada (bruto) obračunata za jun 2025. godine iznosila je 147.947 dinara, dok je prosečna zarada bez poreza i doprinosa (neto) iznosila 107.075 dinara medijalna neto zarada za jun 2025. godine.

Medijalna iznosila je 83.525 dinara, što znači da je 50 odsto zaposlenih ostvarilo zaradu do tog iznosa.

Za dostojanstven, pristojan život, 52,5 odsto ispitanika smatra da je mesečno potrebno više od 120.000 dinara, a 32,2 odsto da je potrebno od 80.000 do 120.000 dinara, pa tako ono što se smatra prosekom ljudi doživljavaju nedovoljno za dostojan život.

Subjektivni prag dostojanstvenog života postavljen je iznad 120.000 dinara mesečno, što je oko 40 odsto više od medijalne zarade, ukazali su iz SSSS.

(beta/cmg)