U svojoj beskrajnoj mudrosti i vizionarskom duhu, predsednik Srbije Aleksandar Vučić predložio je danas u Banjaluci da, ukoliko vlasti u Sarajevu nisu oduševljene gradnjom aerodroma u Trebinju, mogu slobodno da ulože novac u aerodrom kod Sjenice, na Pešteru. Jer, naravno, svaka ozbiljna svetska ekonomija zna da je upravo taj deo Srbije epicentar globalnih vazduhoplovnih tokova.
S obzirom na to da je Pešter poznat po idealnim klimatskim uslovima, naročito po orkanskim vetrovima i temperaturama koje se spuštaju na sibirski nivo, pravo je čudo kako neko ranije nije došao na ovu genijalnu ideju. Najmoderniji avioni jedva čekaju da slete na pistu okruženu beskrajnim pašnjacima i stada ovaca, dok će lokalna privreda procvetati zahvaljujući dolasku hordi turista koji su oduvek sanjali da provedu vikend u snežnim nanosima visine dva metra.
Naravno, predsednik Vučić, u svom poznatom stilu, uverava sve da ovo nije politički već isključivo ekonomski projekat. Jer, kako bismo drugačije interpretirali situaciju u kojoj Srbija nudi BiH da investira u infrastrukturu na njenoj teritoriji, a zatim velikodušno uzvraća “gestom” da Bošnjaci mogu da ulože novac u aerodrom u delu Srbije gde oni čine većinu? Ovo svakako nema nikakve veze sa time da se pokuša prikazati “otvorenost” i “spremnost na saradnju” tamo gde niko nije ni tražio priliku da finansira nepostojeću potrebu.
A dok Vučić velikodušno nudi Pešter za novu vazduhoplovnu meku, ne možemo da ne podsetimo na neslavnu sagu o aerodromu u Novom Pazaru, koji je SDP najavljivao sa jednakim entuzijazmom. Još 2020. godine, Rasim Ljajić je obećao da će već “od sutra” tražiti lokaciju od 20 hektara, uz tvrdnje da je država spremna da uloži 10 miliona evra u ovaj bajkoviti projekat. Lokacije su se vrtoglavo smenjivale – Pobrđe, Izbice, pa čak i deo tutinske opštine – a onda je plan mirno nestao u arhivama nerealizovanih obećanja.
Izgleda da su i u SDP-u shvatili da im aerodrom donosi više koristi dok je nevidljiv, jer dokle god postoji samo u pričama pred izbore, može se obećavati iznova i iznova, bez opasnosti da se građani stvarno zapitaju gde su avioni i piste. Možda su računali da će budući aerodrom služiti za sletanje imaginarnih letova sa nepostojećih destinacija, baš kao što se njihove predizborne priče sastoje od obećanja bez ikakve realne podloge.
Prema nacrtu prostornog plana Republike Srbije, aerodrom u Sandžaku se neće graditi makar do 2035. godine. U međuvremenu, dok se na Pešteru i dalje planiraju novi nepostojeći aerodromi, od onog pazarskog je ostalo samo jedno – još jedno spektakularno predizborno obećanje bez ikakvog uporišta u realnosti.
Sve u svemu, sa nestrpljenjem očekujemo nastavak ove briljantne ekonomske politike, koja se temelji na izgradnji putne i avio infrastrukture tamo gde postoji realna potreba… ili makar tamo gde predsednik proceni da može prikupiti koji politički poen više.
, a zatim 