To je rezultat istraživanja Instituta za istraživanje maloprodaje robe široke potrošnje (IELKA) isključivo u velikim lancima supermarketa, prenela je atinska RTV SKAI.
Inflacija u lancima supermarketa je oko +1,59% u avgustu 2025. u poređenju sa avgustom 2024. godine, sa tendencijom postepenog smanjenja na nešto niže nivoe u poređenju sa prethodna tri meseca.
Napominje se da su cene u avgustu 2025. u poređenju sa prethodnim mesecom julom stabilne (+0,18%).
Ukupno gledano za 12 meseci (jul 2024-jun 2025) porast cena je +0,78%.
Generalno, blagi inflatorni pritisci (1,27%) zabeleženi su u prvih osam meseci 2025. godine, što se uglavnom pripisuje međunarodnom povećanju cena sirovina (kakao, meso, kafa).
Veća pojeftinjenja robe u avgustu 2025. u poređenju sa avgustom 2024. godine zabeležena su u kategorijama Deterdženti i sredstva za čišćenje (-6,26%), Prehrambeni proizvodi (-5,83%), Hrana i potrepštine za kućne ljubimce (-4,09%), Predmeti za jednokratnu upotrebu, kućni predmeti (-3,46%) i Kancelarijski materijal, kozmetika i proizvodi za ličnu higijenu (-2,83%).
Pad tih cena je rezultat i normalizacije tržišta i smanjenja proizvođačkih cena.
Najveći porast cena u avgustu 2025. u poređenju sa avgustom 2024. zabeležen je u kategorijama Sveže meso (+11,31%), Keks, čokolade, slatkiši (+9,02%), Sveža riba i morski plodovi (+5,69%), Pekarski, suhomesnati i drugi artikli za doručak i bezalkoholni napitci (+5,61%) i Zamrznuti proizvodi (+5,29%).
Povećanje cena svežeg mesa je prvenstveno posledica poskupljenja uvezenih vrsta mesa, a posebno govedine zbog smanjenja stočnog fonda u svetu (većina govedine i svinjetine koja se konzumira u Grčkoj se uvozi), a zatim i bolesti životinja koje su pogodile mnoga područja za uzgoj u Grčkoj, a posebno jagnjad i jariće.
Međunarodne cene kakaa i kafe svakako utiču na kategorije slatkiša, kao i hrane za doručak i napitaka.
Po istom istraživanju, u 34. nedelji 2025. godine (18-25. avgust) proizvođačka cena govedine za mladog mužjaka u Evropskoj uniji porasla je za 34,1% u poređenju sa istom nedeljom 2024. godine i 21,58% u poređenju sa početkom 2025. godine, dok trend ostaje uzlazni. Primećuje se da velike kompanije u tom sektoru imaju godišnje sporazume sa proizvođačima i uvoznicima kako bi imale fiksne cene, što je delimično obuzdalo konačne iznose.
Što se tiče cene kakaa, porast cena sirovog na međunarodnom nivou u poslednje dve godine zbog klimatskih uslova bio je veoma visok. U junu 2025. godine zabeležene su cene od 168,9% više u poređenju sa istim mesecom 2023. godine. U poređenju sa istim mesecom 2024. godine, cene su relativno bliske, ali su u prethodnim mesecima cene čak dostigle 10.710 dolara po toni kakaaa, i još se nisu stabilizovale.
U hipotetičkom scenariju, da nije bilo poveć́anja cena svežeg mesa i kakaa (što utiče na mnoge podkategorije čokolade, keksa, proizvoda za doručak, namaza, pića, mlečnih proizvoda, sladoleda, zamrznutih proizvoda), onda bi ukupan indeks razvoja cena u supermarketima u Grčkoj bio nula (od -0,2 do 0,2%) u poređenju sa 2024. godinom.
Cena školskog pribora u supermarketima su u avgustu na istim nivoima kao i 2024. godine, uz mali pad od 0,70% u proseku. Pritom kancelarijski materijal pokazuje pad, a “transportni predmeti” (torbe, kutije) mali porast.
Prema IELKA-i, smanjenje inflacije je glavni razlog šireg ograničavanja cena proizvoda u supermarketima. Cene su bile ograničene u poslednjih osamnaest meseci u velikim lancima prodavnica zbog velikih količina proizvoda kojima rukuju, ekonomije obima, njihove organizaciono-tehnološke spremnosti i proizvoda sopstvenih robnih marki.
Ponude i popusti u veće, organizovanom maloprodajnom kanalu su brojniji, veći i u procentualnom popustu, što utiče na konačne cene proizvoda.
Uz to stabilnijih cena je više na velikim prodajnim mestima zbog veće stope obrta zaliha: brže rukuju svojim zalihama i brže obavljaju nove kupovine kako bi obnovile zalihe.
Udeo prodaje proizvoda sopstvenih robnih marki lanaca suermarketa je veći u velikim lancima zbog većeg raspona ponude, i u poslednje dve godine ih je sve više, pokazuje istraživanje Instituta za istraživanje maloprodaje robe široke potrošnje (IELKA).
Ovaj tekst je prvobitno objavljen na portalu Radio Sto Plus.
