Burne scene iz skupštinske sale 4. marta odmah su pokrenule ključno pitanje: kome ovakav haos zapravo ide u prilog i da li je nečijom namerom izazvan upravo sada, desetak dana uoči najavljenog masovnog studentskog protesta? Opozicija tvrdi da je režim iskoristio sva sredstva kako bi skrenuo fokus javnosti sa nezgodnih tema i diskreditovao građanski bunt.
Miroslav Aleksić, jedan od lidera opozicije koji je učestvovao u događajima u parlamentu, uveren je da je vladajuća većina unapred “režirala scenario” kako bi sednica izmakla kontroli. “Oni su napravili scenario, a opozicija je performansom htela da skrene pažnju na teror”, rekao je Aleksić, optužujući vlast da je namerno pripremila provokacije i ciljno pretvorila sednicu u cirkus. Prema njegovim rečima, plan je bio da, nakon insceniranog haosa, predsednica parlamenta Ana Brnabić izađe pred građane i plasira svoju verziju događaja, što se ubrzo i obistinilo.
Sličnog stava je i Savo Manojlović, lider pokreta Kreni-Promeni i aktivista, koji smatra da su ponašanje poslanika SNS-a i uvrede izrečene tokom sednice pokazali “očiglednu taktiku izbegavanja odgovornosti i rasprave o ključnim pitanjima”. Manojlović je ocenio da je reč o “izrežiranim incidentima”, istakavši da je “sramotno da institucije poput Skupštine, koje bi trebalo da budu stub demokratskog dijaloga, postaju prostor za nasilje, uvrede i besramne manipulacije”. Drugim rečima, opozicija i aktivisti veruju da vlast planirano izaziva skandale kako bi pažnju javnosti odvratila od onoga što ih najviše ugrožava – a to su studentski protesti i zahtev za odgovornošću zbog korupcije.
Već smo videli sličan obrazac početkom februara, kada su opozicioni poslanici optužili predsednika Vučića da najavom kontroverzne “deklaracije o statusu Vojvodine” pokušava da skrene pažnju sa studentskih protesta i kompromituje njihovu borbu. Kritičari vlasti smatraju i da je usvajanje popularnih mera poput smanjenja školarina upravo 4. marta imalo cilj da “privoli studente da siđu sa političke pozornice”, odnosno da se protestni pokret umiri ustupcima. Međutim, umesto smirivanja situacije, sednica je eksplodirala u otvoren sukob – čime se, po oceni opozicije, priča skrenula sa suštine na incidente.
S druge strane, vlast upire prstom u opoziciju, tvrdeći da je ona ta koja veštački proizvodi haos kako bi politički profitirala. Predstavnici režima karakterišu dimne bombe u parlamentu kao deo šireg plana rušenja vlasti i pokušaja “nasilnog preuzimanja vlasti pod maskom studentskih zahteva”. Ministar Ivica Dačić je incidente direktno povezao sa višemesečnim demonstracijama, nazvavši ih nastavkom pokušaja opozicije da destabilizuje državu. Predsednik Vučić ocenio je da je ovakvim potezima opozicija sebi nanela “politički autogol”, tvrdeći da se vidi kako “neko pokušava da iskoristi tuđu tragediju za svoje ciljeve”. On je ponovio narativ da se u Srbiji odvija pokušaj “obojene revolucije”, iza koje, kako sugeriše, stoje strani centri moći i domaći protivnici vlasti – poruke koje služe da učvrste redove pristalica SNS-a pred izazove na ulicama.
Vučić i njegovi saveznici sada incident u Skupštini koriste kao argument da su protesti poprimili nasilan, ekstreman karakter i da opozicija pribegava “huliganskim metodama” umesto demokratskim sredstvima. Time se, po oceni mnogih analitičara, skreće diskusija sa uzroka pobune (korupcija i neodgovornost institucija) na osudu opozicionog ponašanja. Jedan od ishoda nasilja u parlamentu već je bio i konkretan – otkazan je planirani sastanak Zajedničkog odbora za stabilizaciju i pridruživanje EU-Srbija, koji je trebalo da okupi poslanike srpskog parlamenta i Evropskog parlamenta 5. i 6. marta. Prema pisanju portala European Western Balkans, sednica tog odbora odložena je na zahtev šefa srpske delegacije Milimira Vujadinovića (SNS) uz obrazloženje da je razlog usvajanje budžeta, no pretpostavlja se da su pravi uzrok upravo neredi, s obzirom na to da su u delegaciji bili poslanici koji su učestvovali u tuči.
Pitanje ostaje otvoreno: da li je incident u parlamentu bio spontani sukob ili planirana strategija za skretanje pažnje sa ključnih problema? Studenti i građanski aktivisti ostaju pri stavu da ih ovakvi događaji neće odvratiti od protesta zakazanog za 15. mart, dok vlast i dalje insistira na narativu o opozicionoj sabotaži. Srbija, sa svime što se trenutno dešava, ostaje duboko podeljena, a naredni dani pokazaće da li će ovaj incident imati dugoročne političke posledice.
, a zatim 