Da li je razvod lični neuspeh žene?

Novopazarka Seada je danas srećno razvedena žena, koja je uspela da prevaziđe brojne traume koje razvod povlači za sobom.

Ona je u razgovoru za portal Free media rekla da je razvod doživljavala kao lični neuspeh i mučilo ju je konstantno osećanje stida.

“Izbegavala sam čak i da se zaustavim s bratom na ulici, da ljudi ne bi nešto pogrešno pomislili. Deca mala, život u iznajmljenom stanu, potraga za poslom… u tim okolnostima lako zaboravite na sebe. Bilo je mnogo teško, ali dok se borite, nemate vremena da mislite o tome, samo idete napred“, priča nam ona.

Kada je osetila odsustvo osmeha, spontanih zagralja, zajedničkih razgovora uz kafu, to su za nju bili pouzdani znaci da nešto treba menjati.

“Već u braku sam osećala da to ne vodi ničemu dobrom, ali nisam gubila nadu niti želju da popravim stvari. Nisam ja bila ta koja je donela odluku – on je predložio razvod. Ipak, u trenutku kada je to naglas izgovorio, ja sam prihvatila. Tada je sve postalo realno i mnogo strašno, kao da treba da izađeš iz sopstvenog života i uđeš u neki drugi, tuđ i nepoznat“, priseća se ona.

Najveća trauma ove, ali i većine razvedenih žena je da li će uspeti sama da brine o deci.

“Neprestano sam se pitala da li će moja deca imati traume zbog razvoda, da li će patiti, da li će me kriviti, hoću li uspeti sama da ih vaspitam, da budu srećni i zdravi, da li im pružam dovoljno… Svaka briga postajala je veća, jer nisam imala s kim da je podelim“, kaže ona.

Dodaje da joj je pomogla spoznaja da je ljubav lek za sve.

“Ako decu volite najviše na svetu, nekako znate šta i kako treba da uradite i ne odustajete. Kako deca rastu, sve postaje lakše i lepše“, naglašava ona.

Kaže da joj je podrška porodice bila od neprocenjivog značaja.

“Moja sestra je bila moje drugo, stabilnije i mudrije ja. Roditelji i brat su takođe bili tu kada god je trebalo. Nisu postavljali pitanja niti se nametali, samo su mi pružali podršku kad osete da mi je potrebna“, navodi ona.

Ova majka, sada dvoje tinejdžera, kaže da je još tokom braka tražila stručnu psiholšku pomoć, te da je sa bivšim suprugom išla na zajedničke terapije, koje su joj potvrdile da je razvod neminovan.

“Verujem da je moguće i poželjno, zbog dece, da se i nakon razvoda funkcioniše normalno. Pogledali smo istini u oči, prihvatili kraj, ali ostali ljudi. I dalje prijateljski brinemo o deci, jer je to naša zajednička odgovornost“, zaklučuje ova srećno razvedena Novopazarka.

Ona nikome ne preporučuje razvod, koji je kako kaže, mučan i težak, ali je mnogo teži život u nesrećnoj bračnoj zajednici, kako za supružnike tako i za decu.

Takvu iskustvenu spoznaju potvrdila nam je i psihološkinja Udruženja “Reakt“ Milena Mutavdžić, ističući da razvod nije najgora opcija, iako predstavlja traumatično i emotivno stresno iskustvo.

“Koliko god razvod ima neke karakteristike koje su univerzalne, neka značenja za žene koje su se razvele su individualna, u smislu šta je bio razlog, kakav je bio brak, koliko je dugo trajao, da li imaju decu ili nemaju, da li je žena finansijski stabila ili ne. Univerzalno je da razvod predstavlja neku vrstu gubitka, što je samo po sebi traumatično i predstavlja jedan od najstresnijih događaja u životu, ne samo žene, već svake osobe“, kaže Mutavdžić.

Pojašnjava da je iskustvo razvedenih žena traumatično, jer se menja status i identitet osobe, što se u patrijarhalnim sredinama, kakav je Novi Pazar, teže preživljava.

“Ne mogu da kažem da se i u ovom društvu razvod prihvata kao najgora stvar, jer primećujem da se taj pojam nekako normalizuje u odnosu na prethodni period. Intenzitet i trajanje traume dosta zavisi i od okruženja. Kada žena ima podršku porodice, prijatelja i okruženja, to pozitivno utiče na njeno mentalno zdravlje“, naglašava ona.

Dodaje i da je finansijska stabilnost važan faktor za prevazilaženje problema.

“Ne postoji razvod koji nije stresan, čak i u slučajevima toksičnih odnosa. Iskustva iz dosadašnje prakse potvrđuju da žene koje su bile u najzdravijim brakovima, najlakše izađu iz tog braka, dok je onima koje su u toksičnim odnosima potrebno više vremena da se sve stvari poslože“, priča nam ova psihološkinja.

Poricanje, bes, stagniranje i depresija su faze koje prethode prihvatanju razvoda, objašnjava Mutavdžić i ističe da žene moraju proći sve te faze da bi prevazišle problem, što u praksi nije slučaj.

“Žene često ostanu zaglavljene u jednoj od tih faza, a najčešće u fazi poricanja, gde uopšte nisu svesne da se to njima dešava. U najvećem broju slučajeva počinju da razmišljaju šta su one loše uradile u tom braku, i zbog čega se njima baš to dešava. Takođe, često dugo ostaju zaglavljene i u fazi depresije“, kaže ona.

Česti su slučajevi da razvedene žene sa decom zapostavljaju sebe.

“U fazi negiranja problema žena koja ima decu se više fokusira na njih. Tek kad deca odrastu ona bude spremna da poradi na sebi, a iza toga se krije nedostatak kapaciteta da se suoči sa realnošću“, smatra Mutavdžić.

Pozitivnim ocenjuje što se mlađe žene sve više ohrabruju da zatraže stručnu pomoć.

“One se obično javljaju za pomoć u fazi razvoda, ili čak nekoliko godina posle takvog iskustva. To su obično žene od 25 do 35 godina starosti, dok u našoj praksi nismo zabeležili nijedan slučaj da nam se javila žena starija od 40 godina“, kaže Mutavdžić.

Ženama posle razvoda savetuje da zastanu od svih obaveza i fokusiraju se na sebe; da osveste svoju novu životnu poziciju i da se zapitaju šta je ono što im je potrebno u datom trenutku i šta mogu da urade za sebe kako bi se osećale bolje.

Udruženje Reakt već godinama unazad pruža individualna savetovanja, psihološku podršku u smislu osnaživanja žena, a u poslednje vreme realizuju se i pričaonice za žene, koje ovo udruženje i portal Free media realizuju uz podršku Misije OEBS-a u Srbiji.

Advokatica Amela Nikšić kaže da žene prednjače u tužbama za pokretanje brakorazvodnih parnica u Novom Pazaru, a da su nasilje, život u zajednici i nedostatak privatnosti, najčešći razlozi koje navode.

“Razvod braka sam po sebi nije i ne može biti sporan, jer se više ne utvrđuje krivica supružnika u brakorazvodnim parnicama, sporno je pitanje povere dece, i visine alimentacije, kada su u pitanju parovi sa decom“, objašnjava Nikšić.

Naglašava da su dugotrajne i teške parnice radi utvrđivanja bračne tekovine.

“Uglavnom je lako razvesti ljude koji shvate da ne mogu više da žive zajedno i u tom slučaju se lako nađe kompromis oko rešavanja svih pitanja. Međutim, nije mali ni broj slučajeva gde se brakorazvodne parnice koriste kako bi supružnici zaplašili jedni druge ili kako bi jedni drugima napakostili“, tvrdi ova advokatica.

Kao veliki problem ona ističe nedostatak institucionalne podrške ženama žrtvama nasilja u porodici, zbog patrijarhalnih shvatanja da je žena ta koja treba da čuva brak po svaku cenu.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS) tokom prethodne godine u Novom Pazaru sklopljena su 794 braka, što je preko pet puta više od onih koji su odlučili da okončaju bračnu zajednicu.

S. Ljajić

Foto: Pixabay