I nije mogao dalje, napokon, fudbaleri su se kroz masu probili do improvizovane bine. A, ispred nje – ni mrav da prođe, ogromna masa ljudi nestrpljivo se tiskala, očekujući miljenike.
„Pazare, jedini, najbolji…“, klicalo je staro i mlado, muško i žensko, sa svih strana.
Baklje, bubnjevi, šalovi, dlanovi… Kao u zlatna vremena ovdašnjeg fudbala, ceo grad na ulicama u pratnji kampiona na kojem su uživali samo odabrani. Momci u plavo-belim majicama, trenerkama, šalovima!
I onda već, celoj Srbiji, prepoznatljivi repertoar:
„Gaćine, majstore… Ademe, Ademe…“
Ogromna gužva nije uminula ni posle 20,50, kad su junaci modernog novopazarskog doba sišli na bine. Fešta je tek tada počinjala, u čast momaka o kojima priča Srbija. Zaslužili su – Evropu!
Odlazeći sa trga, jedan od legendarnih kapitena Novog Pazara, Enes Kepe Reč, zanimljivo je primetio:
„Grad ovo ne pamti, samo fudbal može da izvede ovu masu na ulice…“
Dobro upućeni tvrde, preko 25.000 ljudi ispratilo je plavo-bele ka evropskoj stazi. Svaka čast za Novi Pazar!
SK
