Bajroova vlada je stupila na dužnost pre osam meseci, a rizikuje da padne zato što ne može da usvoji budžet.
Premijer je juče izjavio da će početkom septembra od poslanika u parlamentu tražiti glasanje o poverenju vladi, a on se suočava sa odbacivanjem plana budžetskih štednji od skoro 44 milijarde evra.
Na meti premijera su socijalisti, koji su juče najavili da će se na glasanju o poverenju izjasniti protiv.
Bajru je potvrdio da će od Francuza sa najvišim prihodima tražiti da ulože, kako je naveo, “konkretan napor” za budžet za 2026. godinu.
On je takođe predložio da se upravljanje penzionim osiguranjem poveri sindikatima, ako mu skupština dozvoli.
Ukoliko dođe do preokreta, opozicija tvrdi da će osigurati da Francuska praktično ostane bez vlade.
Političku nestabilnost u Francuskoj pokrenulo je raspuštanje parlamenta u junu 2024. godine, što je predsednik Emanuel Makron učinio u ime, kako je tvrdio, “neophodnog razjašnjenja”, nakon neuspeha koji je njegov tabor pretrpeo na evropskim izborima.
Javni dug Francuske čini skoro 114 odsto njenog bruto domaćeg proizvoda (BDP), što ga čini trećim najvećim u Evropi, posle Grčke i Italije.
Ministar finansija Erik Lombard potvrdio je da Francuska nije pod pretnjom bilo kakve međunarodne intervencije, uključujući Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Evropske centralne banke (ECB).
Ovaj tekst je prvobitno objavljen na portalu Radio Sto Plus.
