Nije tajna da su atentati na predsednika Srbije postali gotovo sezonski događaj, poput godišnjeg servisa automobila – samo što su metode izvođenja tih atentata sve bizarnije. Zahvaljujući budnom oku urednika Dragan J. Vučićevića, nijedan pokušaj atentata nije prošao neprimećeno, ma koliko sumanut bio.
Najčešće oružje atentatora? Tvitovi. Da, u zemlji gde kriminalni klanovi slobodno špartaju, najveća pretnja predsedniku dolazi sa društvenih mreža. Svaka kritika je potencijalni napad na njegov integritet, a srećom, efikasne službe munjevito hapse opasne „internet teroriste“ koji prete u komentarima.
Međutim, poslednji pokušaj atentata nadmašio je sve prethodne – izvršila ga je automobilska guma. Da, čitava zavera kulminirala je trenutkom kada se jedna drska guma usudila da pukne dok je predsednički konvoj jurcao seoskim putevima.
Analitičari poput Bakareca odmah su ponudili naučno utemeljene teorije: možda je guma bila na obuci kod opozicije? Možda je u fabrici pretrpela ideološku indoktrinaciju? Možda ju je lično tempirao Šolak? Jedno je sigurno – ova guma nije bila patriotska.
Naravno, snimak dramatične intervencije „Kobri“ odmah je stigao u prave ruke – u redakciju gde se „istraživačko novinarstvo“ sastoji od prepisivanja režimskih saopštenja. Možemo samo da nagađamo kakva bi bila reakcija da je snimak procurio u neki „neprijateljski“ medij. Verovatno bi neko završio iza rešetaka brže nego što guma može da pukne.
Na kraju, predsednik je preživeo još jedan atentat, a svi smo naučili važnu lekciju: gume, tvitovi i mobilni telefoni predstavljaju smrtonosnu pretnju za nacionalnu bezbednost. I dok je ovaj atentat spektakularno propao, ne sumnjamo da će sledeći pokušaj biti još apsurdniji – možda će ga pokušati izvršiti nestašni semafor ili subverzivni kamen na putu.
Jer u Srbiji, jedina konstanta je – besprekorno odsustvo logike.
, a zatim 