I ja se pitam – Da li smo prestroge prema sebi?

Novopazarke smatraju da je svakoj ženi pored discipline potrebna nežnost, koja joj daje snagu da izgura dan, obaveze i život. 

“Kada nam je teško, kada smo pod stresom ili umorne, tada najviše dolazi do izražaja kako razgovaramo sa sobom. Tek s godinama shvatimo da treba da budemo bolje prema sebi. U mladosti smo često prestroge i zahtevne“, rekla je jedna od njih.

Portal Free media i Udruženje Reakt organizovali su neformalnu diskusiju "Prijateljstva i ženski krugovi", u okviru projekta “I ja se pitam“, uz podršku Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), sa ovdašnjim ženama različitih godina i obrazovnih profila.

Naše sagovornice smatraju da emancipacija i savremena očekivanja nisu donela olakšanje, već naprotiv, umesto da se oslobađaju obaveza, dodate su im nove.

Većina pokušava da bude “savršen paket“: majke, supruge, ćerke, sestre, koleginice, da balansira između svega toga, a i dalje ih kod kuće čekaju poslovi koje su nekada radile i njihove nane, koje nisu bile zaposlene žene.

One su saglasne da ta strogost prema sebi kreće još u detinjstvu, od roditeljskih očekivanja da budu “dobre, mirne, poslušne“.

“Posebno je ta strogost izražena prema prvom detetu, kroz koje roditelji često ostvaruju i svoje ambicije. Najstarija deca su izdržljivija jer su od početka učena da ona to mogu i moraju. Taj glas se kasnije prenosi, od majke na ćerku, od generacije na generaciju, pa zato i kada smo odrasle, ipak ostajemo deca svojih roditelja, često u potrazi za njihovom nežnošću i podrškom“, rekla je jedna učesnica. 

Rečeno je da taj unutrašnji glas ima i dobre stvari, ali ako ga ima previše onda stvara preopretećenje, međutim dobro je i da ga ima, jer ih tera da napreduju.

Složile su se da je kod većine taj unutrašnji glas- glas žene, uglavnom majke, one opet one nose u sebi od svojih.

“Od ranog detinjistva su roditelji od mene očekivali da ja mogu sve, a to se tako nastavilo i kroz život. Studirala sam u inostranstvu i svi su znali da ću se dobro snaći. Naučila sam da moram da budem osoba koja bodri i podržava druge, ali se veoma lako iznerviram na banalnu kritiku majke”, ispričala je druga žena.

Međutim, obe su istakle da sve žene imaju neke stvari koje ih guše, koje nisu prevazišle, a da toga nisu ni svesne.

“Svesno svašta nešto nosimo, a nesvesno često još više. Razlika između nas i naših roditelja je u tome što mi danas radimo na sebi, dok oni nisu imali taj luksuz. Zato nekada ne mogu ni da sagledaju naše pozicije, kao što i mi ne možemo njihove u nekim situacijama“, rečeno je.

Previsoki ciljevi, stalni pritisak

Kroz otvorenu diskusiju, ove Novopazarke su pričale i o očekivanjima koja same sebi nameću, stalnom pritisku, ali i perfekcionizmu koji zna da iscrpi.

“Često sebi postavljamo previsoke ciljeve, pa nas onda neuspeh obori. Pored starih kriterijuma, koje smo nasledile od majki i nana, danas su tu i razna poređenja na društvenim mrežama. Često sam ljubazna prema drugima, a sebi sam najstroži kritičar“, priznala je jedna od prisutnih.

Neke učesnice su podelile svoje načine kako uče da budu prijateljice same sebi, pisanje dnevnika zahvalnosti, trenucima mira pred spavanje, ali i limfnoj drenaži kao ritualu opuštanja.

“Svi treba da nađemo način sebi da udovoljimo. Dozvolimo sebi da budemo i sebične u nekim situacijama. Mnoge žene greše u tome što ne zastanu i osluškuju svoja osećanja. Treba da budemo svesne tog trenutka i osećanja i šta nam to znači”, rečeno je na skupu.

Kako razgovaramo same sa sobom?

Zanimljiv deo ovog neformalnog skupa bila je vežba u kojoj su učesnice na papiru pisale rečenice koje sebi izgovore kada pogreše, a zatim šta u istoj situaciji kažu najboljoj drugarici i dragim osobama. Razlika u izgovorenom je bila ogromna.

“Prema drugima smo blage, nežne, pune razumevanja i podrške. Sebi često govorimo reči za koje bismo se naljutile da nam ih drugi izgovore, dok sebi to praštamo svaki dan. Dobro je i da imamo povremeno nova prijateljstva, jer se u tim situacijama čujemo šta ljudi misle o nama i sebe onda doživimo na drugi način“, zaključile su ove Novopazarke.

Posebno je istaknuto da nežnost prema drugima nema smisla ako je nema i prema sebi, te da je vreme da nauče da budu svoje najbolje prijateljice.

Jedna od učesnica rekla je sa godinama shvatila da ne mora sve sama da radi, te da u okruženju ima mnogo osoba koje žele da joj pomognu i da im to ponekad pričinjava zadovoljstvo.

Složile su se i da ima onih koji nemaju kritičnost prema sebi, nemaju taj kapacitet, te da je njima obično lepo, ali ne i njihovom okruženju.

Naučiti reći “ne“

Jedna od važnijih poruka ovog skupa bila je postavljanje granica i znati reći “ne“, da je u redu biti nesavršena i odmoriti od svega.

“Kada prvi put kažeš ne, svaki sledeći je lakše. Da bismo bile dobre prema drugima, važno je da prvo budemo dobre prema sebi. To znači i da priznamo umor, da damo sebi dozvolu za pauzu, da prihvatimo i svoje greške. Nije kraj sveta ako prospemo kafu ili ako ne postignemo sve što smo planirale, treba da prihvatimo da ljudi greše i da i možemo da pogrešimo“, zaključile su žene u Novom Pazaru.

Na pitanje kako zvuči njihov unutrašnji glas kada pogreše odgovorile su da je to uglavnom ljutnja, krivica, sram i preispitivanje.

Na kraju druženja, učesnice su ponele sa sobom poruke u novčanicima, kao male podsetnike za dane kada unutrašnji glas postane preoštar i koje će ih podsetiti da je ljubav prema sebi temelj svakog mira i svake snage.

Na nekima od njih je pisao: “U redu je napraviti greške, biti manje nego savršen, prigrli sebe“, “Budi nežna prema sebi“, “Izlečenje je da se zavoli i najgora verzija sebe“, “Imam moć da stvorim promenu“, “Budi dobra prema sebi“ i “Nađi svoj balans, u redu je da napraviš pauzu“. 

• Neformalne diskusije “I ja se pitam“, biće na različite teme organizovane do kraja godine, a nastale su iz potrebe da se žene u Novom Pazaru pitaju i da otvoreno razgovaraju o brojnim problemima koji tište ovu zajednicu, a o kojima uglavnom pričaju muškarci.

Realizaciju projekta “I ja se pitam“ finansijski je podržala Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS). Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

A. Bajrović