Bojkot ovogodišnjeg otkupa knjiga za biblioteke najavili su neki izdavači, drugi najavljuju da su blizu slične odluke. Iz godine u godinu upozoravaju da je konkurs za otkup sve gori, a ove godine dodatne osude izazvala je odluka Ministarstva kulture da otkupljuje knjige štampane isključivo na ćirilici.
I latinica i ćirilica podjednako su naša pisma, čemu onda ultimatumi?
Diskiminatornom, nerazumnom ocenjuju izdavači odluku o otkupu knjiga štampanih isključivo na ćirilici, odlukom štetnom i po čitalačku publiku, i po biblioteke.
„Apsolutni skandal i presedan! Nikad se to ranije nije desilo, to je vid segregcije društva jer društvo u Srbiji čine građani koji ne moraju nužno čitati samo ćirilicu“, kaže Aleksandra Rašić, izdavač.
A Udruženje profesionalnih izdavača upozorava i da ta odluka predstavlja neustavno ograničavanje građanskih sloboda i ravnopravnost upotrebe latiničnog pisma.
„Mi imamo pravo da čitamo i na jednom i drugom pismu, i ne smemo da dođemo u zonu ustavne povrede naših prava“, navodi Zoran Hamović, iz izdavačke kuće „Klio“.
Iznose izdavači i zvanične podatke iz Narodne biblioteke prema kojima ćirilica, kako kažu, ni po čemu nije ugrožena.
„Broj naslova objavljenih na ćirilici i latinici je potpuno identičan, u nekim oblastima je mnogo više naslova na ćirilici, tako da ne vidimo nijedan razlog za ovakvo postupanje Ministarstva kulture“, objašnjava Rašić.
Najavljuju da će na Skupštini izdavača doneti odluku o sledećim koracima, pa i o obraćanju Ustavnom sudu.
„Došli smo do tačke u kojoj se čini da razgovora više nema i da moramo da razgovaramo preko drugih instanci“, poručuje Hamović.
„Pitanje je koliko će izdavača prihvatiti da od sledeće godine objavljuje knjige samo na ćirilici“, pita se Rašić.
„Prislino nije moguće stvarati bilo šta u kulturi“,
Neki izdavači već su i objavili da će bojkotovati otkup, kao i da će zainteresovanim bibliotekama pokloniti određen broj svojih izdanja.
„U tome je problem, vi uskraćujete veliki deo savremene srpske književnosti čitaocima“, objašnjava Aleksandra Rašić, izdavač.
A ako ćemo već o brizi o ćirilici, izdavači skreću pažnju:
„Imamo medije koji su fabrike polusveta, zadužene da te gledaoce zadržavaju u tom stepenu nepismenosti u kojoj žive, i gledajte čuda: sve te televizije su latinične. Kako se ne postavlja pitanje upotrebe latinice u tim medijima“, poručuje Hamović.
…S druge strane, uslovljavaju se izdavači, dodaju oni, čiji se, po masovnosti, uticaj na publiku ne može porediti. I podsećaju – ništa nije skuplje od ne-kulturnog naroda.
, a zatim 