KO ĆE NASLEDITI RUSKI TRON? U Rusiji ključa, Putin doneo odluku koju će teško da “preživi”: Spekulacije o nasledniku već počele, ovih osam imena je u igri

60

Sveopšta pobuna izbila je u Rusiji nakon što je predsednik Vladimir Putin objavio “delimičnu mobilizaciju” za pojačanje snaga u ukrajinskom ratu, pritisnut uspešnom kontraofanzivom Kijeva na severoistoku zemlje koja je naterala njegove trupe na povlačenje.

Usledili su protesti u zemlji, zabeležene su potresne scene žena koje se opraštaju od svojih sinova i muževa, dok su Rusi ponovo krenuli da beže iz zemlje. Neki su došli i u Srbiju, a zabeležene su gužve i na rusko-finskoj granici.

Kolaps ruske vojske izazvao je optužbe među uticajnim ruskim ličnostima, čak je i Putinov saveznik, lider Čečenije Ramzan Kadirov, rekao da je Moskva “napravila greške” u ratu. Usled posrtanja ruske invazije na Ukrajinu mnogi se pitaju da li će i kako Putin to da “preživi”. Glasine da unutrašnji krugovi žele da svrgnu Putina s vlasti pojačale su se krajem avgusta nakon ubistva Darje Dugine, ćerke filozofa Aleksandra Dugina.

Nekoliko imena u opticaju

Ako bi do svrgavanja Putina zaista i došlo, to bi otvorilo i pitanje njegovog naslednika. Do sada se više puta pisalo o tome.

Razliku činiće način na koji Putin ode sa vlasti. Ako se unapred odredi naslednik, elite će imati manje manevarskog prostora. Međutim, ako Putin napusti mesto predsednika iznenada, usledila bi borba za poluge uticaja.

Trenutno je u opticaju više imena za mogućeg Putinovog naslednika. Dok su se krajem 2021. najviše kotirali ministri odbrane i spoljnih poslova Sergej Šojgu i Sergej Lavrov, oni se više ne pominju.

Sada su na listi Mihail Mišustin, Sergej Kirijenko, Vjačeslav Volodin, Juri Kovalčuk, Aleksej Navaljni, Jevgenij Prigožin, Viktor Zolotov i Aleksander Kurenkov.

Mihail Mišustin (56)

Aktuelni premijer do sada je primetno ćutao u vezi invazije na Ukrajinu i u potpunosti je izbegavao temu rata. Ako Putin na kraju bude tražio potpunu posvećenost svih birokrata po vojnom i pitanju Donbasa, ta tišina mogla bi da im se zameri, smatraju stručnjaci.

Malo je verovatno ga Putin vidi kao svog naslednika. Mišustin nije dovoljno blizak predsedniku i nije uspeo da postane više od političkog tehnokrate.

Prema Ustavu, premijer postaje vršilac dužnosti predsednika u slučaju da predsednik nije u mogućnosti da radi svoj posao. Ali ovlašćenja v.d. predsednika su ograničena i kad bi Mišustin iznenada bio postavljen na funkciju v.d. predsednika bez adekvatne pripreme našao bi se u veoma teškoj situaciji. Zavisio bi od predsedničke administracije, a sve veće političke odluke koje bi sam doneo sigurno bi izazvale sukob.

Sergej Kirijenko (60)

Za razliku od tihog Mišustina, Kirijenko je postao veoma glasan otkako je počela invazija. Prvi zamenik šefa kabineta sada je odgovoran za nadzor nad separatističkim republikama u Donbasu, što za razliku od svojih prethodnika glasno ističe.

On je postao jedan od najistaknutijih političara nove ere iako ranije nije pokazivao sklonost da bude u žiži javnosti.

On sada govori glasno o fašistima, nacistima i jedinstvenoj misiji ruskog naroda. U Donbasu je otkrio spomenik “babuški Anji”, starici koju su Rusi pokušali da pretvore u simbol “oslobođenja” Ukrajine.

Kirijenko je krajem ’90-tih sa svojih 35 godina nakratko bio najmlađi premijer Rusije.

Vjačeslav Volodin (58)

– Posle Putina biće Putin – rekao je jednom Volodin.

Predsednik Dume, koji je na to mesto izabran 2016. na predlog Putina lično, moćan je kandidat za potencijalnog naslednika. Otkako je iz Kremlja prešao u Dumu, Volodin je počeo da iznosi provokativna saopštenja a potom je udvostručio svoje napore pozivajući na zadržavanje smrtne kazne u DNR i LNR.

Od početka invazije Volodin je i više nego inače isticao svoju lojalnost Putinu. Prozivao je javne ličnosti koje su se protivile ratu kao “izdajnike“, tražio da se Rusiji plaća prirodni gas i druga dobra u rubljama, a Bajdena opisao kao “bolesnog i jadnog“.

U očima mnogih ruskih zvaničnika upravo je on “prvi do Putina”, sa kojim se poznaje od 2001. Mnoge njegove kolege opisuju ga kao oštroumnog, jakog i sposobnog političara, kojeg nije dobro imati za neprijatelja.

Juri Kovalčuk (71)

Poznat i kao “Putinov bankar”, Kovalčuk je glavni akcionar Ruske banke i takođe kontroliše najveću medijsku holding kompaniju u zemlji, Nacionalnu medija grupu, a njegov stariji brat Mihail je direktor Instituta Kurčatov i blizak Putinov prijatelj, koji nezvanično savetuje predsednika po pitanjima od genetskog inženjeringa do biološkog naoružanja.

Kovalčuka je “Forbs” u maju 2008. uvrstio po prvi put na listu 100 najbogatijih Rusa, na 53. mesto sa procenjenih 1,9 milijardi dolara. Nakon nametnutih sankcija 2018, njegovo bogatstvo je spalo na 650 miliona.

Kovalčuk poseduje daču u Solovjovki, a među komšijama su mu Putin, te biznismeni Vladimir Jakunin, Andrej i Sergej Fursenko, Viktor Mjačin, Vladimir Smirnov i Nikolaj Šamalov.

Bio je jedan od nekoliko pojedinaca koji su se našli na meti američkih sankcija nakon aneksije Krima. Prema američkom Ministarstvu finansija, Kovalčuk je blizak Putinov savetnik a poznato je da je svadba Putinove ćerke Jekaterine Tihonove za Kirila Šamalova održana u njegovom skijalištu “Igora” 2013.

Aleksej Navaljni (46)

Zatvoreni lider ruske opozicije i aktivista organizovao je antivladine proteste u Rusiji i kandidovao se za kancelariju da zagovara reforme protiv korupcije i Putinov režima, koji izbegava čak i da ga pomene po imenu.

Lider je partije Rusija budućnosti i osnivač Antikorupcione fondacije (FBK). Organizacija Amnesti internešenel smatra ga “zatvorenikom po savesti”. Nosilac je Saharove nagrade za svoj rad na ljudskim pravima. Takođe ima preko šest miliona pratilaca na “Jutjubu”, gde je objavljivao materijal o korupciji u zemlji.

U avgustu 2020. otrovan je nervnim agensom “novičok” dok je leteo iz Sibira za Moskvu. Hitno je prevezen u Berlin i pušten mesec dana kasnije. Ali, čim je sleteo u Moskvu uhapšen je u januaru 2021, pod optužbom da je prekršio pravila uslovne slobode dok je bio u Nemačkoj, na osnovu osude iz 2014. U martu ove godine Navaljni je osuđen na dodatnih devet godina zatvora zbog pronevere, a AI je to suđenje opisao kao lažno.

Nalazi se u visoko obezbeđenom zatvoru. U avgustu je proslavio dan kad je otrovan kao “drugi rođendan”.

Jevgenij Prigožin (61)

Šef je ruske plaćeničke grupe Vagner i ponekad ga zovu “Putinovim kuvarom” zbog ranijih ugostiteljskih poslova.

List “Tajms” je ranije pisao da se smatra da je Prigožinu Kremlj naredio da nadgleda aktivnosti Vagnera u Donbasu nakon što je fotografisan sa ekstremno desničarskim članom ruske Dume za kojeg se znalo da je na prvim linijama fronta u Ukrajini.

Prigožin poriče da je finansijer Vagnera, ali optužbe su uporne, demanti pro forma, a njegovo postojanje javna tajna. Često je bio na udaru optužbi za korupciju, posebno od Navaljnijeve FBK, koja ga je optužila da je nezakonito prikupio skoro milijardu rubalja ličnog bogatstva.

Nedeljama nakon što je uveo sankcije nekolicini ruskih elita kao odgovor na invaziju na Ukrajinu, FBI je ponovio da je Prigožin tražena osoba zbog navodnog mešanja u američke predsedničke izbore.

Viktor Zolotov (68)

Moćni bezbednosni zvaničnik je godinama bio uz Putina za razliku od ostalih generala koji su dolazili i odlazili i njegov je bivši telohranitelj.

Unuk generala Zolotova pohađao je britansku školu Kranli u Sariju, zajedno sa bliskim prijateljima Luize Rozove, 19, Putinove tajne ćerke koja je navodno nestala sa društvenih mreža pre početka rata u Ukrajini.

Putinov “omiljeni general” aktuelni je član Bezbednosnog saveza zemlje i šef Nacionalne garde Rusije, koja je izgubila desetine hiljada ljudi u Ukrajini od početka invazije.

U martu je priznao je da ruska operacija u Ukrajini nije išla tako brzo kako je Kremlj želeo, što bi mu se moglo obiti o glavu kad je reč o Putinovom nasledniku. Nedavno je izbila afera da je Zolotov navodno išao na luksuzna putovanja u Afriku sa mladim manekenkama.

Aleksander Kurenkov (49)

Putin je svog bivšeg ličnog telohranitelja krajem maja imenovao za ministra za vanredne situacije, nekoliko meseci nakon što je njegov prethodnik Jevgenij Ziničev poginuo pod misterioznim okolnostima.

General-major Aleksander Kurenkov šesti je telohranitelj ruskog predsednika koji je imenovan na visoku državnu dužnost, preneo je tada “Jutarnji list”.

Kurenko je poznat i kao “čovek bez lica”, a o njegovoj prošlosti se malo zna. Neki tvrde da je služio u bezbednosnim agencijama FSB i FSO.

– Putin ga lično dobro poznaje, a njegov izbor znači da će, prema rečima šefa države, Kurenkovu njegove lični, službeni i profesionalni kvaliteti omogućiti da obavlja tu funkciju – rekao je u maju portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

Ministar za vanredne situacije je važna funkcija u Rusiji. Osoba na toj funkciji odgovorna je za borbu s poplavama, šumskim požarima i olujama, ali se smatra da su ključna bezbednosna pitanja također u njegovom portfelju, navodi “Jutarnji list”.

Izvor:Blic




Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *