Ženim se do 25. i dovodim ženu na dedovinu – Ne odustaje od života na selu

84

Dok srpska sela ostaju sve praznija, on je ostao da svojim rukama podigne dedovinu. Najpoznatiji Zlatiborac Luka Crepuljarević, nakon upisanog fakulteta i čestog boravka u gradu, i dalje je ostao dosledan svom cilju, ne želi da dozvoli da se ugasi ognjište koje su sagradili njegovi deda i baba.

– Ja sam za ovih godinu dana postao siguran da su moja razmišljanja ispravna i time sam stekao samopouzdanje i uverenje da sam na pravom putu.

Ponekad bih se kolebao, ali nisam odustao od tog nekog dečačkog sna koji sam ispunio. Ljudi su u meni prepoznali tu neku iskrenost.

Uz pomoć dobronamernih ljudi koji su mi dali vetar u leđa, masovnim komentarima ulili su mi veliku hrabrost za sve ovo što radim, i isplivao sam u narodu kao primer jednog pozitivnog mladog čoveka koji želi da živi na selu i bude primer drugima – rekao je za RINU Luka.

Da nije bilo Luke seosko domaćinstvo u Semegnjevu bilo bi na žalost kao i svako drugo u Srbiji. Propalo bi, a kuće se urušile.

– Bio sam rešen da ovom domu dam smisao, drugačije je kada ima u njega neko da uđe i naloži vatru. Uspeo sam da kuću renoviram, da je adaptiram i jedna porodica da živi normalno. Na ovome ne želim da stanem, hvala Bogu da je sve puno i štale i ambari ili i obori i livade, stoke imam dosta, zimnice, sve što treba jednom domaćinstvu da se prehrani tokom zime.

Nakupio sam dovoljno sena, plastenik i vrt . Ono gde sam uskraćen i što nisam mogao da kupim je mehanizacija koja mi je neophodna da mogu sam obrađivati veće površine zemlje. Ostalo je još i da uradim štalu, kako bi stoka imala pristojan prostor gde bi boravila, a i gde bi parkirao mehanizaciju – priča ovaj mladi domaćin sa Zlatibora.

Deo ciljeva je ostvario, upisao je fakultet i uspešno očistio godinu u roku. Nije mu otežavalo to što živi na selu.

– Ono što je sledeći bitan cilj jeste da se oženim, ali ne potenciram do 25 godine tj kada se steknu svi uslovi da formiram porodicu – iskren je Luka.

Ovaj mladić dodaje da je ponosan na sebe, jer iako možda nema, poput njegovih vršnjaka, skupe automobile i najnoviji telefon, zna da je sve ono što ima stekao svojim poštenim radom. “Ono što pojedem sam sam uzgajao, napravio.. na to sam najviše ponosan. Možda i nemam mnogo, ali obraz mi je čist, a to je najvažnije, zaključuje ovaj Zlatiborac.

(Rina)




Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *