Priča jedne porodilje u Novom Pazaru

273

Priča jedne od porodilja..:
,,Pošto sam morala na carskom rezu da idem. Prvo su me stavili u šok sobu. Priključili sve sto treba. Kada su me vidili na kolica. 3 puta je žena udarala sto o vrata sto o zid i ništa. I ako sam je upozorila da malo lakše vozi jer su mu dovoljni i moji bolovi nije htela da posluša. Kaže to ti je tako ovde.


Kada su me vratili iz šale u sok sobu uopste me nisu više gledali. Čula sam neku bebu da plače celu noć i zamolila sestru da vidi koja beba plače jer ne plače bez razloga, kaže šta misliš da je tvoja beba to svaka majka kaže.

Niko nije došao da me šeta i ako su trebali. Ujutru su me prebacili na u drugu sobu veću. I to na brzaka kao da ih je bilo strah doktora. I to je bilo sve. Niti je više došao neko da me vidi, niti je pitao da li mi treba nešto. Još zena koja vadi krv ujutru u sok sobi i uključuje infuzije… moju infuziju skros savila da mi ne ide jer ne može ona meni da prazni kateter.

Kada sam pitala ko će da dodje da me šeta. Kaže šta to tebe briga samo ti tu lezi. Sledeće šetanje mi je bilo treći dan od operacije. Kada su me prebacili iz šok sobe u sobu i to nisu hteli na kolica, nego sam morala na svoje noge. A to je za nekoga ko je operisan poprilično daleko.

Kada su mi doveli bebu, beba je bila promukla nos joj je cureo verovatno do placa. Žena koja je bila samnom je podmitila neke sestrice gde su je gledale i non stop donosile dohranu bebi. Dok sam se ja borila da mi dete nije gladno i molila da mi donesu dohranu oni nisu hteli. Jer nisam imala da je hranim.

Satima bi ja sedela i pokušavala da dojim bebu i nije imalo oni nisu hteli da mi donesu dohranu… ako bi bilo koja iz sobe žena dala neku primedbu odgovor bi bio uh više samo zalite ja ne znam Bogami šta vi hocete gledaj kako vas lepo gledamo… za doktore svaka čast… ali ostalo osoblje… tačno nemam reči.




Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *