U KREMLJU KLJUČA – Spremaju se da Putinu ZABIJU NOŽ U LEĐA? Unutrašnji sukobi izašli na videlo, formiraju se dva glavna saveza u BORBI ZA MOĆ

45

Vladimir Putin je bio uspešan u svim strategijama u Rusiji, ali je onda izvršio invaziju na Ukrajinu.

Prvi put u dve decenije, protivnici ruskog predsednika smatraju da je verovatnije nego ikada da će on otići u bliskoj budućnosti, iako se ne slažu oko toga kako bi se završnica mogla odigrati, ko bi mogao da ga zameni i kada. Mnogo zavisi od toka rata koji se okreće protiv njega i potkopava njegov izgled nepobedivosti.

U proteklih nekoliko nedelja, sukobi u Kremlju su izašli na videlo, sa insajderima koji su javno kritikovali jedni druge i najvišu vojnu komandu Moskve jer su demoralisane ruske snage prisiljene da se povuku nakon ponižavajućih poraza u Ukrajini, a neuspešna, nepopularna mobilizacija ima suprotan efekat na domaći front.

Čini se da se najviši zvaničnici sada bore da iskoriste promenu političkog pejzaža. Posmatrači Kremlja tvrde da su izlivi javnog neslaganja članova ruske elite — uključujući čečenskog lidera Ramzana Kadirova i šefa paravojnih jedinica Jevgenija Prigožina — bez presedana.

Mihail Kasjanov, Putinov premijer od 2000. do 2004. godine, predviđa da bi predsednikov stisak na vlasti mogao iznenada da opadne.

– Za tri ili četiri meseca verujem da će doći do ključne promene – rekao je za “Skaj njuz” 30. septembra Kasjanov, koji sada živi u egzilu.

Drugi Putinovi protivnici nisu tako određeni u pogledu vremena, ali, uz sve više optužbi i sve više kritika na račun ruskih vojnih komandanata, oni osećaju da rat označava prekretnicu, nadajući se početku kraja za “ruskog cara” poslednjih dana.

– Može li da se izvuče iz ovoga, ne znam – rekao je za “Politiko” ruski izgnanik i istaknuti Putinov kritičar Mihail Hodorkovski.

Zahvaljujući otporu Ukrajine i pogrešnim koracima Rusije i nesposobnoj taktici na bojnom polju, čini se da insajderi Kremlja i drugi veliki politički igrači razmišljaju o životu posle Putina, dodao je on.

Ratna partija

Hodorkovski veruje da to objašnjava zašto neki insajderi Kremlja traže da se nađu pod političkim svetlom — posebno Kadirov i Prigožin, inače bliski saveznici ruskog lidera. Pokrenuli su napade protiv ruskih vojnih komandanata, ljudi koje preziru kao „mirnodopske generale“.

Kao lideri „ratne partije“ pozivaju na žešće akcije u Ukrajini. Obojica paze da izgledaju lojalno, ali Hodorkovski sumnja da igraju dvostruku igru.

– Prigožin je danas pod kontrolom Putina. Ali on se takođe sprema za život posle Putina. I gradi odnos sa Kadirovim – dodaje on.

Prigožin je promenio svoj modus operandi. Krajem septembra, prvi put je priznao da je osnovao Vagner, rusku paravojnu grupu optuženu da je u ime Kremlja počinila teška kršenja ljudskih prava u Africi, Siriji i Ukrajini. To je iznenađujuće priznanje s obzirom na to da je u prošlosti tužio medije jer su ga imenovali za Vagnerovog šefa.

Sada se predstavlja kao neko koga bi trebalo ozbiljno shvatiti kao vojnog komandanta, a uoči kontraofanzive Ukrajine oko Harkova i Hersona, aplaudira Kadirovu zbog njegovih zahteva na društvenim mrežama za „drastičnije mere“, uključujući proglašenje vanrednog stanja u pograničnim oblastima Rusije i „upotrebu nuklearnog oružja“.

Prigožin je takođe podržao Kadirovljev poziv da nesposobni komandanti budu kažnjeni, lišeni činova i medalja i poslati na front.

– Prelepo, Ramzane, samo tako nastavi. Ove ku*ve treba otpremiti na front bose sa mitraljezima – dodao je on.

Ono što je najvažnije, obojica su izbegli direktnu osudu Putina. To možda služi interesima Kremlja — okrivljavanje vojske i odvraćanje besa od Putina, kažu ruski izgnanici i zapadni analitičari. A Putin se nije suzdržavao da kritikuje ministarstvo odbrane — prošle nedelje mu je zamerio zbog lošeg sprovošenja mobilizacije i regrutacije studenata, piše “Politiko”.

Primetno je da Kremlj nije zamerio ni Prigožinu ni Kadirovu, koji je prošle nedelje radosno objavio da je unapređen u čin general-pukovnika. Posle Kadirovljevog zahteva za eskalacijom, portparol Kremlja Dmitrij Peskov je samo rekao novinarima u Moskvi da „šefovi regiona imaju pravo da izraze svoje gledište“.

Pazi koga kritikuješ

Postoji izvesna sumnja da je za Putina korisno da Kadirov i Prigožin pozivaju na sve ekstremnije akcije kako bi zapadne lidere zabrinuli neizrečenim podtekstom, odnosno da “paze šta žele” — Rusija bez Putina bi mogla da bude Rusija Kadirova i Prigožina.

Leonid Volkov, šef kabineta Alekseja Navaljnog, zatvorenog opozicionog lidera, opisuje Prigožina kao „najopasnijeg kriminalca u Putinovom okruženju“.

Ipak, svako ko napada vrhunske igrače se kliza po tankom ledu. Samo je mali korak od napada na ruske generale i ministra odbrane Sergeja Šojgua zbog katastrofalnih poraza do kritikovanja čoveka koji ih je postavio: Putina lično.

Novinski sajt “Meduza” je nedavno izvestio da političke zvezde u usponu Aleksej Djumin, guverner Tule, i Dmitrij Mironov, bivši šef Jaroslavske oblasti i Putinov pomoćnik, u tišini podržavaju Kadirova i Prigožina.

Rat je „pokrenuo javnu trku naslednika“, primetio je ruski novinar Andrej Percev.

– Poslednjih godina, političko manevrisanje u Rusiji je držano u senci, ali u ovoj novoj eri, glasne izjave i visoko vidljivo političko gestikulisanje ponovo su norma – napisao je on u nedavnoj analizi za organizaciju Karnegi.

Bivši predsednik i bivši premijer Dmitrij Medvedev, koji je nekada želeo da izgleda kao modernizator zapadnjački nastrojen, sada objavljuje pretnje koje lede krv osuđujući NATO. Predsednik Državne dume Vjačeslav Volodin takođe se više gura u prvi plan. Isto tako i prvi zamenik šefa kabineta Sergej Kirijenko, nekadašnji premijer i blagi funkcioner koji inače izbegava da bude u centru pažnje. Počeo je da šeta po Donbasu obučen u vojnu uniformu.

Ostali ključni igrači

Drugi ključni igrači su bili tihi i upečatljivo odsutni u javnosti.

Među njima su direktor ruske domaće obaveštajne agencije FSB Aleksandar Bortnikov i Viktor Zolotov, šef Nacionalne garde i jedan od najmoćnijih “silovika” u zemlji. Nacionalnu gardu čine stotine hiljada vojnika, uključujući specijalne policijske jedinice i snage za brzo reagovanje. Zolotov i Putin su radili zajedno u Sankt Peterburgu 1990-ih, ali je poznato i da je Zolotov blizak Kadirovu. Zašto su ostali van pažnje, nije jasno.

Ranije ove godine, ukrajinska obaveštajna služba je tvrdila da bi šef špijuna FSB mogao da bude deo grupe koja planira državni udar. Ali neki analitičari su skeptični da Putinu izmiče vlast.

– Mislim da postoji element priželjkivanja. Bilo bi mudro. Ne znam zaista u kojoj meri su oni u stanju da prave planove – kaže Emili Feris, ruski specijalista na britanskom Kraljevskom institutu za ujedinjene usluge.

Putin je „uvek podsticao rivalstvo“ – strategija zavadi pa vladaj, dodaje ona.

Bez obzira na to, postoje znaci unutrašnje borbe za vlast u kojoj se formiraju dva glavna saveza: „ratna partija“ koju predvode Kadirov i Prigožin i suprotstavljena frakcija koju čine bezbednosne agencije, Šojgu i Valerij Gerasimov, načelnik Generalštaba, kaže Hodorkovski. Prošle nedelje, prema ruskim izveštajima, specijalna jedinica Nacionalne garde izvukla je iz automobila Alekseja Slobodenjuka, Prigožina pomoćnika i propagandiste.

Ako Putinov rat nastavi da ide loše po Rusiju, Hodorkovski vidi dva moguća scenarija. U prvom, rivalski zagovornici se udružuju i pritiskaju Putina da odstupi kako bi ga sistem koji je stvorio nadživeo, obećavajući mu imunitet i zadržavanje svog bogatstva. U tom slučaju Putina bi zamenio premijer Mihail Mišustin.

– Ali tada bi došlo do borbe oko toga ko ga kontroliše – kaže Hodorkovski.

Drugi scenario je da dođe do sukoba između „ratne stranke“ i njihovih protivnika u bezbednosnim i odbrambenim agencijama, koji su daleko više fragmentisani i demoralisani.

– Može li Putin da prebrodi posledice svog rata? Uvek sam mislio o Putinu kao o veoma pragmatičnoj osobi. Ne razmišljam više na taj način. On se sve više oslanja na svoje emocije – zaključuje Hodorkovski.

Izvor:Blic




Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *