SRBIJA: Ovoj prelijepoj ženi sa 29 otkriven je RIJEDAK I AGRESIVAN oblik raka grlića materice, a ovo je bio JEDINI SIMPTOM: “Poslali su me kući da brojim svoje poslednje dane”

74

Nataša Nedić je iz Sremske Mitrovice i majka je dva mala dečaka. Sada ima 33 godine, a užasnu dijagnozu raka grlića materice primila je sa svojih 29 godina. Rekli su joj da ima najviše šest meseci života – što ona nije prihvatila i, evo, pet godine kasnije i dalje ne odustaje!

Bolujem od veoma retkog i veoma agresivnog karcinoma grlića materice neuroendokrinog tipa ( stadijum IVb ). Moja priča kreće još s početka 2018. godine kada mi je ova bolest dijagnostikovana. Naizgled bezopasno “hormonsko” krvarenje, pretvorilo se u najveću noćnu moru svake žene, rekla je Nataša za Žena.rs.

To je, kako ističe, bio prvi i jedini simptom koji joj je govorio da treba da se obrati svom ginekologu, iako je i pre toga uvek išla na svoje preglede redovno.

Svoje redovne, preventivne preglede nisam odlagala. Išla sam čak 3 puta godišnje na kompletne ginekološke preglede. Od urednih nalaza do dijagnoze karcinoma prošla su samo dva meseca!

Ovim putem želi da upozori sve žene da slušaju svoje telo i da prate svaki neuobičajeni simptom!

Dijagnoza strašna, a prognoza još gora

– Kada sam su suočila sa ovom dijagnozom imala sam svega 29 godina. Prosto, ova bolest ne štedi nikoga, ne igra po pravilima, otkrila je Nataša.

Kao da sama dijagnoza nije bila dovoljna, pred nju je bačena i stravična prognoza – ima od tri do šest meseci sa terapijom.

– Te reči su kratko odzvanjale u mojoj glavi i onda sam rešila da ih jednostavno izbacim iz nje jer im tu nije bilo mesto. Borba je počela. Jedna operacija I šest ciklusa hemioterapije. Nekoliko skenera kasnije i moji rezultati su bili sjajni! Rak je pobeđen! Ali… ova sreća je krako trajala.

Nekoliko meseci kasnije bolest se vratila na velika vrata. Metastaze su dijagnostikovane na jajniku, u mnogim adominalnim limfnim čvorovima, tumor iza jetre od preko 10cm, tumor u abdomenu koji je bio 20cm i težak preko 2kg, tumori na oba uretera i preko 20 tumora na oba pućna krila.

– Ovog puta prognoze nisu ni postojale, a ja sam bila na ivici života. Dok sam živa pamtiću tu 2019. godinu. Iz Instituta za onkologiju iz Sremske Kamenice su me poslali kući da brojim svoje poslednje dane, sa rečima da mi više ne mogu pomoći. Od tog momenta ja sam prepuštena sama sebi. Čvrsto sam rešila da ponovo navučem svoje borbene rukavice i napadem svog neprijatelja još jače!

Morala da se obrati privatnoj klinici

Usledila je druga velika operacija u privatnoj klinici, jedinoj koja je želela da se uhvati u koštac sa njenim problemom. Izvađene se sve metastaze iz abdomena i tumor od preko dva kilograma.

 

– Brzo sam se oporavila i krenula sam sa novim ciklusom izuzetno jakih hemioterapija. Od tog dana primia sam ukupno 24 ciklusa najotrovnijih hemo koktela, tri brijanja glave, 25 bioloških terapija, 30 zračnih terapija, 18 ciklusa imunoterapija, nekoliko transfuzija, infuzija, preko 1000 injekcija koje sam svakodnevno sama sebi davala, I tu nije kraj… Moja borba i dalje traje, ali pet godina kasnije, ja sam i dalje ovde.

Njena motivacija je njena porodica. Muž, deca i sestra su njeni vetar u leđa, zvezde vodilje.

Kada mi je bilo najteže oni su uvek bili uz mene i ni jednog trena nisu dozvolili da potonem. Obaveze oko kuće, dece i posla mi ne dozvoljavaju da stanem i posustanem. Ni pet godina ljute borbee i toliko prepreka u lečenju nisu ubili moju volju i želju za životom! Veća je nego ikad!

Voli da prošeta sa decom, da pogleda dobru seriju ili film, da se druži sa pozitivnim ljudima, da uživa u prirodi i tako skrene misli sa svega što joj se dešava.

– Za sve ove godine moje borbe, ni jednom nisam dozvolila da me bolest poseduje. Trudila sam se i trudim se da moja porodica funkconiše kao i svaka druga. Odlazim na posao, vodim dete u vrtić, pomažem starijem sinu oko škole, održavam domaćinsto, putujemo, vozimo biciklove, kampujemo, družimo se… pošto, živimo normalnim životom između cikusa mojih terapija.

Na svakih pet nedelja putuje u Tursku po terapije koje prima u privatnoj bolnici i na svaka tri, četiri meseca ide u Nemačku na terapiju dendritičnim ćelijama.

– Za ove terapije na mesečnom nivou je neophodno izdvojiti 10.000 evra koje moja porodica i ja nismo u mogućnosti da izdvojimo. Zato se ovim putem obraćamo svim ljudima velikog srca da nas podrže u ovoj borbi i finansijski nam pomognu kako bih na vreme primila svoje spasonosne terapije i bila još dugo, dugo uz svoje momke.

Ni jedna žena manje! Ni jedna majka manje, Natašina je poruka za sve nas!

Izvor:Blic




Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *