Evo koje su još DVE ZEMLJE pored Hrvata stopirale Srbiji UVOZ RUSKE NAFTE

61

Vest da je Hrvatska stopirala Srbiji uvoz ruske nafte preko JANAFA na sastanku vrha Evropske unije uzburkala je javnost prošle nedelje, ali je ispod radara ostala informacija da su još dve zemlje bile u tom društvu.

Kako Blic ekskluzivno saznaje iz diplomatskih izvora, u pitanju su Letonija i Poljska, njihovi šefovi država takođe su tražili da Srbija ne bude izuzeta iz sankcija.

U Praškom dvorcu u Češkoj, predstavnici 27 zemalja članica EU su 6. oktobra odlučivali o osmom paketu sankcija Rusiji, ovoga puta usmerenih na ograničavanje cene nafte koju Rusija izvozi u treće zemlje van EU.

I to nije bilo iznenađenje, dugo se znalo da će ove mere uslediti, ali je prethodno dogovoreno i da Zapadni Balkan bude izuzet iz ovog paketa oko JANAF-a. Ipak, desio se preokret i kao grom iz vedra neba je Beograd ostao u paketu sankcija. Inicijativu je podnela Hrvatska na čelu sa premijerom te zemlje Andrejem Plenkovićem.

To je rekao i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, i otkrio da je Zagreb povukao taj potez uz podršku “jedne baltičke i jedne zemlje nedaleko od nje”, uz argumentaciju da “nije fer da Srbija ima nižu cenu nafte”.

– Da li se zabranom kažnjava Rusija ili Srbija? – upitao je tad Vučić.

Diplomatski izvor Blica sada otkriva koje su još dve dve zemlje “kumovale” ovom scenariju.

– U pitanju su Letonija i Poljska – kaže naš sagovornik.

NIje teško zaključiti da je ovaj potez još jedan od načina kojim EU pokušava da se izvrši pritisak i privoli Beograd da se uskladi sa spoljnom politikom EU i uvede sankcije Moskvi.

Pitanje je kakva je računica Poljske i Letonije u ovom slučaju, a Suzana Grubješić kaže za Blic da je njihova blizina Ukrajini svakako imala uticaj.

Ali, i još jedan element – loše istorijsko iskustvo sa Moskvom.

– Baltičke zemlje i Poljska su odavno upozoravale na mogućnost ruske agresije, ali im nisu svi verovali. Ispostavilo se da su bile u pravu. To su zemlje kojima je zbog blizine i bliskosti sa Ukrajinom i prethodnog lošeg istorijskog iskustva sa ruskom dominacijom, teško da razumeju poziciju Srbije i neuvođenje sankcija Rusiji – ističe Grubješić.

Stav Hrvatske, dodaje ona, ima drugačiju pozadinu.

– Iz tog razloga smatrale su da Srbija ne treba da bude izuzeta od embarga na rusku naftu, a Hrvatska je zauzela isti stav iz sopstvenih razloga koji nemaju nikakve veze sa iskustvom Poljske i Letonije, već isključivo sa ličnim, a na momente i nepromišljenim stavom prema evropskim integracijama Srbije, pokušavajući da ga već nekoliko puta do sada blokira i zaustavi – ocenila je Grubješić.

Srbija nije politički neutralna, na putu je ka EU, ali održava vojnu neutralnost. U Ujedinjenim nacijama je do sada šest puta glasala protiv interesa Kremlja, a poslednji put se to desilo pre dva dana, našla se među 143 glasa kojim je odobrena rezolucija kojom se Rusiji poručuje da je aneksija četiri ukrajinske teritorije nezakonita i nevažeća. (Blic)




Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *