Inflacija u EU ponovo opada, ali troškovi života i dalje visoki

Indeks potrošačkih cena za 19 zemalja koje koriste evro porastao je u decembru za 9,2 odsto u odnosu na godinu dana ranije, što je najsporiji tempo od avgusta, saopštila je danas statistička agencija Evropske unije Eurostat.

To je bio drugi uzastopni pad inflacije od juna 2021. U novembru je stopa pala na 10,1 odsto dok je u prethodnom mesecu bila rekordnih 10,6 procenata.

Domaćinstva i preduzeća širom Evrope su opterećena rastućim cenama energije od februara, kada je Rusija počela svoj rat u Ukrajini koji je ugrozio tržišta nafte i prirodnog gasa i bio glavni pokretač inflacije.

Najnoviji podaci ukazuju da energetska kriza zasad možda popušta: rast cena energije usporen je na 25,7 odsto na godišn jem nivou, što je pad sa 34,9 odsto u novembru i 41,5 u oktobru.

Cene prirodnog gasa su prošlog leta pale sa istorijskih najviših vrednosti, pošto je EU gasom iz drugih zemalja u velikoj meri napunila skladišta za zimu, dok je zimus toplije vreme smanjilo strah od nestašice tokom grejne sezone.

Cene hrane, drugi veliki faktor koji je podsticao evropsku inflaciju, prilično su stabilne. Cene hrane, alkoholnih pića i duvana porasle su godišnjim tempom od 13,8 odsto u decembru, što je neznatno više nego prethodnog meseca.

Inflacija je takođe pogoršana uskim grlima u snabdevanju sirovinama i delovima za ugradnju i to usred oporavka globalne potražnje potrošača nakon okončanja ograničenja zbog pandemije kovida-19.

“Verovatno je da je vrhunac inflacije sada iza nas, ali mnogo važnije za ekonomiju i kreatore politike je da li će se inflacija od sada strukturno vratiti na ranije planiranih dva odsto”, rekao je Bert Kolijn, viši ekonomista evrozone u ING banci.

Takozvana bazna inflacija koja isključuje promenljive troškove hrane i energije, je sa novembarskih pet procenata porasla prošlog meseca na 5,2 odsto, pošto su rasle cene i usluga i robe kao što su odeća, uređaji, automobili i računari. Kolijn i drugi ekonomisti su rekli da to znači da će zvaničnici Evropske centralne banke verovatno dalje povećavati kamatne stope da bi se inflacija vratila na cilj od dva odsto.

Rastući rashodi za energiju i hranu zapretili su recesijom i podstakli nemire radnika jer plate ne idu u korak sa rastom cena. Širom Evrope osoblje metroa, bolnički radnici, mašinovođe, poštanski radnici i kontrolori letenja stupili su u štrajk, preteći političkim previranjima.

Znak da cene energije i dalje zabrinjavaju političke lidere je to što je francuski predsednik Emanuel Makron u četvrtak pozvao dobavljače energije da ponovo pregovaraju o, kako je rekao, “zloupotrebljivim ugovorima” s malim preduzećima kako bi osigurali da povećanja cena budu “razumna”.

Makron je u predsedničkoj palati na tradicionalnoj ceremoniji sečenja torte za Bogojavljenje razgovarao s pekarima i naglasio da su cene energije i hrane isprepletene.

“Kao i vama, dosta mi je ljudi koji ostvaruju preveliki profit na krizi”, rekao je on.

Francuska vlada je ove godine ograničila povećanje cena prirodnog gasa i električne energije na 15 odsto za potrošače i veoma male kompanije koje ne koriste mnogo energije. Ali time nisu pokriveni relativno veći potrošači energije, kao što su pekare, pa nekim takvim preduzećima preti zatvara jer ne mogu da plate račune.

Dok su vlade nudile olakšice za visoke račune za energiju, centralne banke se bore protiv inflacije povećanjem kamatnih stopa.

Prošlog meseca Evropska centralna banka je podigla referentnu stopu za pola poena, blago usporavajući rekordni tempo povećanja kamatnih stopa, ali obećavajući da će biti još povećanja. To su radile i centralne banke u SAD, Velikoj Britaniji i drugde.

“Ekonomija evrozone u najboljem slučaju stagnira, a uporno jaka bazna inflacija znači da će ECB osećati obavezu da još neko vreme nastavi pooštravanje”, rekao je Endrju Keningem, glavni evropski ekonomista za Kapital Ikonomiks.