Izjava hrvatskog predsednika Zorana Milanovića, koji je kandidatima za Evropsku uniju poručio da u Uniji ima mesta možda još za Crnu Goru, podigla je buru u regionu. Poznavaoci političkih prilika različito gledaju na nju: jedni kažu da je trbuhozborac nekih drugih članica, dok drugi upozoravaju da je “poznat kao osoba bez dlake na jeziku” i da dve tri zemlje imaju izgleda da uđu u krug odabranih.
Zastupnik prvog mišljenja je Igor Novaković, direktor istraživanja Centra za međunarodne i bezbednosne poslove.
Pa Milanović tu samo govori ono što je mišljenje u nekim državama, da pre reforme EU, pre svega oko pitanja veta u Savetu EU, neće biti većeg proširenja. Milanovićeva izjava je populističko pojednostavljenje situacije – ocenio je za Novaković za “Blic”.
Strahinja Subotić, istraživač Centra za evropske politike, za “Blic” podseća da nije na Milanoviću da daje ovakve procene.
On je poznat kao osoba bez dlake na jeziku, nekada je to što kaže utemeljeno u realnosti, a nekad iz njega govore politički razlozi. Uostalom, on nije pozvan da to priča i procenjuje, već to treba da radi Evropska komisija. Sa tim u vezi, očekuje se da će dve tri države napraviti pomake ka članstvu u narednih nekoliko godina. To ne znači da će ući u EU, već da će se barem okončati pregovori – kaže Subotić.
On ukazuje da je jedna od tih zemalja Crna Gora, da dobru šansu ima Albanija, a da ne bi isključio ni Srbiju “ako budemo pametni”.
– Srbija je pravno dalje stigla od Albanije, ali je Albanija država koja je uspešna u tome da to iskomunicira, da ne pravi probleme tamo gde ih ne mora biti – napominje Subotić.
Milanović: Države se obmanjuju lažnim obećanjima
Predsednik Hrvatske Zoran Milanović izjavio je prošle nedelje da nijedna država više neće ući u Evropsku uniju, osim možda Crne Gore, a da se druge države obmanjuju “lažnim obećanjima”.
– Niko više neće ući u Evropsku uniju, možda još Crna Gora, a države se obmanjuju lažnim obećanjima da će postati članice EU ne bi li se iznudili neki ustupci. Od drugih se očekuje da svoju spoljnu politiku podrede evropskim interesima, a to je obračun sa Moskvom. Tako što se radi i sa Gruzijom, koja ima snažan privredni rast zahvaljujući geografskom položaju – rekao je Zoran Milanović na predavanju studentima Univerziteta Sever u Koprivnici.
Otvaranjem Klastera 3 Albanija je na putu ka Evropskoj uniji (EU) pretekla Srbiju i zauzela drugo mesto među zemljama Zapadnog Balkana. Na prvom je Crna Gora, kojoj je nedavno rečeno da bi mogla i 2028. da uđe u EU, a neslavni rekord drži Severna Makedonija koja je skoro 20 godina nikako da se makne od statusa kandidata. Srbija je na trećem mestu.
Srećko Đukić, bivši diplomata, je ranije u izjavi za Blic TV istakao da “ova izjava prevazilazi sva očekivanja”.
Ona je neutemeljena, jer on nije objasnio šta on tačno tu misli kao da proriče kraj EU, ali Crna Gora će ipak ući u taj brod koji će nestati. Mislim da on to upotrebljava da privuče pažnju kada se negde pojavljuje. Ne bih mu pridavao veliki značaj – poručio je nekadašnji diplomata.
Politikolog Nikola Perišić smatra da je ovo još “jedna u nizu antibriselskih izjava koje je imao prilike da daje u prethodnom periodu”.
To u ovom trenutku, mi se čini, ne ide u korist EU, jer ona u ovoj situaciji gde ima probleme na unutrašnjem i spoljašnjem planu, pogotovo od dolaska Trampa na vlast, mora da nađe izlaznu strategiju iz kriza, a meni se čini da bi najbolje bilo da se posvete politici proširenja – istakao je on ranije u razgovoru za Blic TV.
Gde je Srbija na putu ka EU?
Brisel i Beograd rade na otvaranju klastera 3, a napredak ka EU je praktično zaleđen jer se Beograd ne usklađuje sa spoljnom politkom EU i ne uvodi sankcije Rusiji. U poslednja dva meseca evropski zvaničnici su tokom posete Srbiji i posle sastanaka sa predstavnicima Srbije ukazali da je potrebno ispuniti obećane reforme od kojih zavisi otvaranje Klastera 3, među kojima su izbor novog Saveta Regulatornog tela za elektronske medije, usvajanje medijskih i izbornih zakona.
Kamen u cipeli u pregovorima je poglavlje koja nijedna zemlja Balkana nema – poglavlje 35 – koje se tiče pitanja Kosova i rešava se u okviru dijaloga Beograda i Prištine. Srbija je pokrenula proces 2005, Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju između (SSP) potpisala je 2008, zvanično je podnela zahtev za članstvo u Evropskoj uniji 22. decembra 2009. godine, a 2012. je dobila status kandidata. Od tada je otvorila sva poglavlja a zatvorila dva.
Blic
