U pismu premijeru Izraela Bendžaminu Netanjahuu prošle nedelje Makron je napisao da je “naša odlučnost da palestinski narod ima svoju državu utemeljena u našem uverenju da je trajni mir neophodan za bezbednost države Izrael”.
Francuski diplomatski napori “proističu iz našeg negodovanja zbog užasne humanitarne katastrofe u Gazi, za koju ne može biti opravdanja”, dodao je Makron.
Izrael je u petak proglasio najveći grad u Gazi borbenom zonom, dok je broj žrtava od početka rata 7. oktobra 2023. godine, napadom Hamasa na Izrael premašio 63.000 Palestinaca po podacima Ministarstva zdravlja te teritorije.
Francuska, Velika Britanija, Kanada, Australija i Malta su saopštile da će formalizovati svoje priznavanje države Palestine tokom godišnjeg okupljanja svetskih lidera na Generalnoj skupštini UN koje počinje 23. septembra. Neke druge zemlje, uključujući Novi Zeland, Finsku i Portugal, razmatraju sličan potez.
Netanjahu odbacuje palestinsku državnost i planira da proširi vojnu ofanzivu u Gazi.
Makronovo pismo dolazi pošto ga je Netanjahu optužio da je “podstakao vatru antisemitizma” svojim pozivom na palestinsku državu, što je Makron osudio kao “ponižavajuće”.
Prošle nedelje, američki ambasador u Francuskoj Čarls Kušner takođe je napisao pismo u kojem tvrdi da “gestovi ka priznavanju palestinske države ohrabruju ekstremiste, podstiču nasilje i ugrožavaju živote Jevreja u Francuskoj”. Kušnera je pozvalo francusko Ministarstvo spoljnih poslova da objasni svoj stav, a u njegovom odsustvu ga je zastupao njegov zamenik.
Takva ljuta reakcija “pokazuje da su simboli važni”, rekao je stručnjak za geopolitiku Paskal Bonifas, direktor Instituta za međunarodne i strateške odnose sa sedištem u Parizu. “Postoji neka vrsta trke s vremenom između diplomatskog puta, gde je rešenje o dve države ponovo u srži debate, i situacije na terenu (u Gazi), koja svakog dana čini ovo rešenje o dve države malo komplikovanijim ili nemogućim”.
Bonifas je rekao da su neki pristalice rešenja o dve države izrazile razočaranje odlukom lidera da sačekaju do septembra da zvanično priznaju palestinsku državu, jer se “plaše da će priznanje doći kada se Gaza još više pretvori u groblje”.
Makron i drugi međunarodni lideri pozvali su Izrael da zaustavi svoju ofanzivu na toj opkoljenoj teritoriji, gde je većina od preko dva miliona stanovnika više puta raseljavana, naselja su u ruševinama, a u gradu Gazi je proglašena glad.
“Okupacija Gaze, prisilno raseljavanje Palestinaca, njihovo izgladnjivanje… nikada neće doneti pobedu Izraelu”, napisao je Makron u pismu Netanjahuu. “Naprotiv, to će pojačati izolaciju vaše zemlje, podstaći one koji nalaze izgovor za antisemitizam i ugroziti jevrejske zajednice širom sveta”, poručio je on.
Više od 140 zemalja već je priznalo palestinsku državu, što je uglavnom simboličan potez.
“Svet će biti isti dan posle”, rekao je Muhamed Šehada, politički analitičar iz Gaze i gostujući saradnik u tink-tenku Evropskom savetu za spoljne odnose.
Ipak, to dodatno povećava diplomatski pritisak na Izrael, naglasio je on. Teškaši sa Zapada koji pokazuju snažnu podršku rešenju o dve države “razbijaju iluziju da Netanjahu pokušava da proda Izraelcima i međunarodnoj zajednici da je masovno premeštanje stanovništva ili depopulacija jedini način za rešavanje palestinskog pitanja”, rekao je Šehada.
Francuski ministar spoljnih poslova Žan-Noel Baro insistirao je ove nedelje da su diplomatski napori koje su predvodile Francuska i Saudijska Arabija takođe rezultirali, i to prvi put, veoma značajnom osudom napada Hamasa na civile od strane svih 22 članice Arapske lige.
Tokom julske konferencije koju su zajednički organizovale Francuska i Saudijska Arabija u UN, zemlje Arapske lige su se u “Njujorškoj deklaraciji” složile da “Hamas mora okončati svoju vladavinu u Gazi i predati svoje oružje Palestinskoj upravi”.
Šehada očekuje da će ovaj potez ojačati tabor umerenih Palestinaca, između ostalog i demonstriranjem javnosti da Palestinska uprava dobija na težini u pregovorima.
Rekao je da bi to moglo oslabiti najnasilnije rukovodstvo u Hamasu “stvaranjem diplomatskog puta koji Palestincima pruža alternativu nasilju, šaljući poruku da će se diplomatski angažman isplatiti i da će dovesti do palestinske države, dok ih nasilje neće nikuda odvesti”.
Palestinska uprava se nada da će uspostaviti nezavisnu državu na Zapadnoj obali, u istočnom Jerusalimu i Gazi – područjima koja je Izrael zauzeo u bliskoistočnom ratu 1967. godine. Hamas je proterao Palestinsku upravu kada je zauzela Gazu 2007. godine, godinu dana spole pobede na palestinskim parlamentarnim izborima. Pošto je Hamas preuzeo Gazu, Palestinskoj upravi je ostalo da upravlja malim poluautonomnim delovima Zapadne obale koju je okupirao Izrael.
Iako su evropski lideri stavili reformisanu Palestinsku upravu u središte svojih napora za stvaranje državnosti, ona je i dalje veoma nepopularna među Palestincima koji je vide kao korumpiranu i nesposobnu da efikasno upravlja.
Ovaj tekst je prvobitno objavljen na portalu Radio Sto Plus.
