Najavljena Deklaracija o ujedinjenju Bošnjaka

Ministar Usame Zukorlić poziva na jedinstvo: Inicijativa za prevazilaženje decenijskih podela među bošnjačkim liderima uz poruku da je “vreme da odbacimo nesuglasice”.

Kontekst i razlozi za donošenje deklaracije

U ozračju svetog meseca Ramazana, Usame Zukorlić, ministar u Vladi Srbije zadužen za pomirenje i lider Stranke pravde i pomirenja (SPP), uputio je ramazansku čestitku kojom je najavio pokretanje Deklaracije o ujedinjenju bošnjačkog naroda. U poruci vernicima, Zukorlić – sin pokojnoga muftije i političara Muamera Zukorlića – istakao je da je cilj ove deklaracije prevazilaženje višegodišnjih podela među Bošnjacima i izgradnja snažnijeg zajedništva​.

On je pozvao sunarodnike da, vođeni duhom Ramazana i praštanja, odbace međusobne nesuglasice i okrenu se izgradnji budućnosti u kojoj će Bošnjaci biti složni, jaki i dostojanstveni​.

Najava deklaracije dolazi nakon višedecenijskih raskola na sandžačkoj političkoj sceni. Bošnjačka nacionalna zajednica u Srbiji već tridesetak godina ima više rivalskih političkih opcija – pre svega Stranku demokratske akcije (SDA) Sandžaka koju predvodi Sulejman Ugljanin, zatim grupaciju okupljenu oko dugogodišnjeg ministra Rasima Ljajića, kao i Zukorlićevu SPP (nekada BDZ Sandžaka). Ti odnosi bili su obeleženi čestim nesuglasicama, što je slabilo politički uticaj Bošnjaka. Zukorlićeva inicijativa ima koren u težnji da se ti sporovi prevaziđu i da Bošnjaci nastupe jedinstvenije u ostvarivanju svojih prava i razvoja Sandžaka.

Prvi nagoveštaji bošnjačkog zbližavanja viđeni su krajem 2022. godine, kada su Ugljaninova SDA i Zukorlićeva SPP postigle dogovor o zajedničkom delovanju u Bošnjačkom nacionalnom vijeću (BNV) – predstavničkom telu Bošnjaka u Srbiji. Dve stranke formirale su koaliciju koja je ocenjena kao „istorijski trenutak za Bošnjake“ s obzirom na dugogodišnje podele​.

Ugljanin je tada izrazio nadu da je to početak trajnog bošnjačkog jedinstva, ne samo u Sandžaku nego i na čitavom Balkanu​. Ipak, to jedinstvo se za sada uglavnom ostvarilo u okviru BNV-a, dok su na širem političkom planu stranke nastavile da deluju samostalno. Zukorlićeva najava Deklaracije o ujedinjenju Bošnjaka stoga predstavlja pokušaj da se jedinstvo podigne na viši nivo i učvrsti i van institucija manjinske samouprave.

Ključne tačke i ciljevi deklaracije

Iako detalji predložene deklaracije tek treba da budu objavljeni, Zukorlić je u svom obraćanju naznačio nekoliko ključnih smernica. Prema njegovim rečima, deklaracija će predstavljati “novi početak” za bošnjački narod i biće poziv na jačanje njihove političke, nacionalne i ekonomske snage kroz jedinstvo​. Centralna ideja je prevazilaženje unutrašnjih podela koje su godinama kočile napredak – bilo da je reč o političkim razmiricama, verskim raskolima ili ličnim sukobima među liderima.

Zukorlić naglašava značaj verskih vrednosti praštanja i pomirenja. Istakao je da je oproštaj temelj snage jednog naroda, pozivajući Bošnjake na međusobno “halaljenje” – opraštanje starih uvreda – kako bi zajednica duhovno ojačala​

Ovakav ton sugeriše da će deklaracija potencijalno sadržati apel bošnjačkim političkim akterima da ostave iza sebe podele i međusobne optužbe koje su do sada bile česte. “U duhu Ramazana gradimo budućnost u kojoj će Bošnjaci biti složni, jaki i dostojanstveni. Deklaracija će biti novi početak za naš narod”, poručio je Zukorlić u simboličnoj prazničnoj poruci​

Međutim, Zukorlić nije izneo konkretne odredbe deklaracije niti plan akcije, već je signalizirao njenu namenu – poziv na zajedništvo i stabilnu budućnost zasnovanu na slozi​

Nezvanično se saznaje da bi u narednim danima mogli uslediti prvi konkretni koraci na realizaciji ove inicijative, uključujući konsultacije sa predstavnicima bošnjačkih političkih stranaka i organizacija civilnog društva​

To implicira da bi deklaracija mogla biti ponuđena drugim bošnjačkim liderima na potpis ili na usvajanje, kako bi dobila širu podršku. Ključni cilj je, kako se ističe, jedinstven nastup Bošnjaka po važnim nacionalnim pitanjima – od borbe za prava manjina, preko očuvanja kulture i jezika, do ekonomskog razvoja područja Sandžaka.

Reakcije javnosti i političkih aktera

Najava bošnjačkog ujedinjenja privukla je veliku pažnju u sandžačkoj javnosti. Jedan broj građana na društvenim mrežama pozdravio je Zukorlićevu poruku, ocenjujući da je ideja jedinstva “odavno potrebna” posle dugotrajnih svađa koje su često delile i porodice i prijatelje. U komentarima se moglo čuti da je “dosta podela” i da je ovo “pravi trenutak za novi početak”. Posebno su istaknute Zukorlićeve reči o praštanju, koje su naišle na odobravanje u ramazanskom duhu solidarnosti.

I politički akteri različito su reagovali na inicijativu. Funkcioneri SPP-a (stranke koju vodi Zukorlić) očekivano su podržali svog lidera, navodeći da je jedinstvo preduslov za rešavanje nagomilanih problema u zajednici – od nezaposlenosti do očuvanja nacionalnog identiteta. Pozvali su i ostale bošnjačke stranke da “prevaziđu sujete” i pridruže se ovom pokušaju stvaranja zajedničke platforme.

Iz tabora SDA Sandžaka još uvek nije bilo zvaničnog saopštenja povodom najavljene deklaracije. Ipak, podseća se da je Sulejman Ugljanin ranije javno zagovarao ideju jedinstvenog nastupa Bošnjaka. Nakon potpisivanja sporazuma o saradnji u BNV-u 2022, Ugljanin je taj čin nazvao kontinuitetom izvorne ideje zbog koje je Bošnjačko vijeće i osnovano, izrazivši želju da sporazum bude početak trajnog bošnjačkog jedinstva u Sandžaku i šire.​

Može se pretpostaviti da će SDA načelno podržati svaki poziv na jedinstvo, ali ostaje pitanje pod kojim uslovima. Analitičari ukazuju da bi Ugljanin mogao insistirati da eventualna zajednička deklaracija adresira i statusna pitanja Bošnjaka i Sandžaka o kojima SDA decenijama govori – poput autonomije Sandžaka ili priznanja Bošnjaka kao konstitutivnog naroda u Srbiji​

Predstavnici grupe oko Rasima Ljajića, koji su dugo bili treći stub bošnjačke politike, za sada se nisu javno oglašavali. Njihova politička partija (Sandžačka demokratska partija / SDPS) poslednjih godina deluje u koaliciji sa većinskim srpskim strankama i uglavnom je izbegavala nacionalno obojenu retoriku. Nejasno je da li bi se i koliko oni priključili ovakvoj deklaraciji o bošnjačkom jedinstvu.

Među nezavisnim posmatračima i novinarima ima i određenog skepticizma. Podseća se da ovo nije prvi put da se najavljuje “istorijsko” bošnjačko pomirenje, a da rezultati budu ograničeni. Tako je, na primer, početno oduševljenje nakon koalicije SDA i SPP u Bošnjačkom vijeću splasnulo kada su razlike ponovo isplivale na drugim poljima. Jedan lokalni komentar ocenio je da je sporazum iz 2022. ubrzo ostao “samo predstava za javnost i dogovor o raspodeli fotelja u BNV-u, a ništa više od toga”​, aludirajući da do suštinskog jedinstva u praksi tada nije došlo. Slične rezerve sada iznose i pojedini aktivisti – upozoravaju da će deklaracija imati smisla samo ako bude praćena konkretnim koracima i iskrenom saradnjom svih bošnjačkih lidera. U suprotnom, ostaje rizik da sve ostane na lepim rečima povodom praznika.

Značajno je i kako će državni vrh Srbije gledati na ovu inicijativu. Do sada nije bilo reakcija iz Vlade niti od većih srpskih stranaka na Zukorlićev predlog. S obzirom na to da je sam Zukorlić deo vladajuće koalicije, očekuje se da će njegova inicijativa biti artikulisana u okviru sistema, bez nagoveštaja separatizma. Ipak, u prošlosti su pojedini bošnjački prvaci optuživali Beograd da sa nepoverenjem gleda na bilo kakvo jače bošnjačko povezivanje. Na primer, omladinsko krilo SDA Sandžaka je tokom kampanje za BNV 2018. tvrdilo da “državni vrh vrlo nervozno širi atmosferu straha” u momentu kada je bošnjačko jedinstvo bilo na pomolu​

To sugeriše da bi i sada neki krugovi mogli sa rezervom posmatrati bošnjačko zbližavanje, strepeći da ujedinjeni nastup manjine znači i snažnije zahteve prema državi.

Moguće posledice i implikacije

Pokretanje Deklaracije o ujedinjenju Bošnjaka moglo bi imati dugoročne posledice kako za samu bošnjačku zajednicu u Srbiji, tako i za širi region. Za Bošnjake u Sandžaku, uspešno usvajanje i sprovođenje jedne ovakve deklaracije značilo bi pre svega jačanje njihove političke pregovaračke pozicije. Ako bi došlo do trajnijeg saveza do juče suprotstavljenih stranaka, Bošnjaci bi jedinstveno mogli nastupati pred republičkim vlastima u vezi sa ostvarivanjem manjinskih prava – od upotrebe bosanskog jezika u školama i službenoj upotrebi, preko zastupljenosti u državnim institucijama, do pitanja decentralizacije i regionalnog razvoja Sandžaka. Jedinstven glas predstavnika bošnjačke manjine bio bi teže ignorisan u Beogradu nego što je to slučaj sa razjedinjenim zahtevima.

Osim političkog, značajan bi mogao biti i ekonomski efekat. Sandžački region spada među nerazvijene delove Srbije i godinama se suočava sa velikom stopom nezaposlenosti (iznad 50% u pojedinim opštinama, prema lokalnim procenama)​

Lideri Bošnjaka često su tvrdili da je jedan od uzroka za to upravo nedostatak zajedničkog nastupa – interne podele su, kažu, odvraćale investicije i olakšavale centralnim vlastima da zanemare ovaj kraj. Ukoliko deklaracija dovede do stabilnije političke situacije u Sandžaku, to bi moglo stvoriti povoljniju klimu za privlačenje ulaganja i infrastrukturne projekte, čime bi korist osetili svi građani, ne samo Bošnjaci.

Takođe, uspeh deklaracije mogao bi podstaći rešavanje nekih otvorenih institucionalnih pitanja unutar bošnjačke zajednice. Pre svega, tu je pitanje verskog jedinstva – već više od decenije postoje dva paralelna islamska verska autoriteta u Srbiji, što je posledica političkih raskola iz prošlosti. I raniji sporazum SDA i SPP naglašavao je imperativ jedinstva Islamske zajednice​

Ukoliko politički lideri ostvare sklad, verovatno će porasti pritisak da se i verske ustanove ujedine pod jednim krovom, čime bi se prevazišao raskol među vernicima.

Implikacije se mogu osetiti i van granica Srbije. Bošnjaci Sandžaka sebe smatraju delom jedinstvenog bošnjačkog naroda koji živi i u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, na Kosovu i drugde na Balkanu​.

Svako njihovo značajnije političko organizovanje ima odjek u susedstvu. Nije slučajno što je na proslavi godišnjice SDA Sandžaka 2018, kada je usvajana deklaracija o statusu Bošnjaka, bilo prisutno mnogo zvanica iz regiona – od predstavnika bošnjačkih stranaka iz BiH, Severne Makedonije i Crne Gore, do gostiju iz Turske​

Jedinstveniji nastup Bošnjaka u Srbiji verovatno bi pozdravili bošnjački lideri iz Sarajeva i Podgorice, koji decenijama neguju bliske veze sa sunarodnicima u Sandžaku. To bi moglo da dovede do čvršće koordinacije bošnjačkih politika na balkanskom nivou po pitanjima od zajedničkog interesa (npr. položaj muslimanskih manjina, regionalna stabilnost, suočavanje s nasleđem ratova iz 90-ih).

Sa druge strane, potrebno je pažljivo balansirati da bošnjačko ujedinjenje ne naruši međuetničke odnose u Srbiji i regionu. Svaka nacionalna homogenizacija manjine može izazvati sumnje kod većinskog naroda ili suseda. Zato Zukorlić i ističe pomirenje i lojalnost državi Srbiji kroz instituciju u kojoj i sam učestvuje – cilj deklaracije nije konfrontacija, već konstruktivan dijalog. Ako se deklaracija bude sprovodila otvoreno i uz poštovanje ustavnog okvira, moguća dobit je veća stabilnost u Sandžaku, ali i jačanje poverenja da se manjinska pitanja mogu rešavati demokratski. U suprotnom, ukoliko inicijativa propadne ili bude pogrešno shvaćena, moglo bi doći do novih razočaranja u bošnjačkoj zajednici, pa i porasta apatije ili radikalizacije dela mlađe populacije koja rešenje traži van institucionalnih okvira.

Za sada, Deklaracija o ujedinjenju Bošnjaka ostaje inicijativa u najavi, ali takva koja je već pokrenula žive debate. Hoće li bošnjački lideri uspeti da sednu za isti sto i stave potpis na zajednički dokument, ostaje da se vidi u narednim nedeljama. Ukoliko uspe, ova deklaracija mogla bi postati prekretnica koja će odrediti novu politiku Bošnjaka u Srbiji – politiku zasnovanu na jedinstvu i međusobnom uvažavanju, umesto na starim sporovima. Upravo zato, kako poručuju iz Zukorlićevog kabineta, “vreme je da se podvuče crta i da Bošnjaci složno krenu napred”.

Redakcija SandzakPress.rs