Piše: Redakcija Sandžak Danas
Dok svet napeto iščekuje da li će Sjedinjene Američke Države stupiti u ratni sukob između Izraela i Irana, javnost sve glasnije postavlja ključno pitanje: Ko je zapravo prvi započeo ovaj rat? I da li se svetu servira izokrenuta verzija istine?
Naime, eskalacija je počela kada je Izrael izveo prvi napad na iranske položaje, što je pokrenulo lanac događaja koji bi mogli imati katastrofalne posledice po čitav region — ali i šire. Iran je, prema tvrdnjama iz Teherana i posmatrača sa terena, odgovorio isključivo u cilju samoodbrane, što sada ne sprečava Zapad da ga stavi na stub srama.
I dok se prašina još uvek sleže, Donald Tramp, bivši predsednik SAD i mogući budući lider Bele kuće, najavio je da će u roku od dve nedelje doneti odluku da li će se Amerika priključiti ovom, kako on naziva, “sukobu s velikim potencijalom za diplomatsko rešenje”.
– Na osnovu postojećih šansi za pregovore sa Iranom, svoju odluku ću doneti u naredne dve nedelje – prenela je Trampovu poruku njegova portparolka Kerolajn Levit.
Međutim, istovremeno, izraelski zvaničnici šalju mnogo agresivnije poruke. Ministar odbrane Izrael Kac, u potpunosti usklađen sa premijerom Netanijahuom, javno je poručio da “ajatolah Hamnei mora da prestane da postoji”, uz dodatak da sve izjave daje po direktnim uputama šefa vlade. Mnogi analitičari ovo tumače kao opasno podizanje tenzija i otvorenu pretnju egzekucijom najvišeg lidera druge države.
Rusija i Kina: Zaustavite agresiju!
Rusija je već uputila ozbiljno upozorenje SAD da bi njihovo uključivanje u rat imalo nepredvidive i opasne posledice. Marija Zaharova iz ruskog Ministarstva spoljnih poslova poručila je da bi vojna intervencija bila “izuzetno rizičan potez”. Kina je, s druge strane, istakla da se sukob ne može rešiti silom i pozvala sve strane — posebno Izrael — da odmah obustave vatru.
Predsednici Putin i Si Đinping razgovarali su sat vremena telefonom i naglasili važnost političkog rešenja. Putin je čak ponudio posredovanje između Izraela i Irana, ali na to za sada nema odgovora iz Tel Aviva, dok je Tramp taj predlog “glatko odbio”.
Iran: Metom napada, pa sada i ucena
Uprkos pokušajima diplomatije, izgleda da je Iran stavljen na optuženičku klupu samo zato što se brani. Nakon izraelskih napada na iranske ciljeve, Teheran je uzvratio balističkim projektilima, pogodivši više lokacija, uključujući i grad Ramat Gan. Iako su gubici sa obe strane ozbiljni, ne može se prenebregnuti činjenica da je rat pokrenut izraelskim akcijama.
Pitanje koje ostaje: da li svet ponovo ćuti pred očiglednom nepravdom? Da li će se istorija ponovo pisati prema pravilima jačih, dok se branioci proglašavaju agresorima?
Ili će se, kako Rusija i Kina insistiraju, konačno otvoriti prostor za istinski mir — bez pretnji, bez ultimatuma i bez sile?
>
