PRIŠTINA – Na Kosovu se danas održavaju lokalni izbori koji se odvijaju u atmosferi dugotrajnih političkih tenzija i zategnutih odnosa sa Srbijom. Vladajući Pokret Samoopredeljenje (Vetëvendosje!), koji predvodi Aljbin Kurti, pokušava da osvoji vlast u glavnom gradu – Prištini, dok se pažnja međunarodne javnosti usmerava i na glasanje u većinski srpskim opštinama na severu zemlje, prenosi Asošiejted pres (AP).
Borba za Prištinu – test snage Samoopredeljenja
Najviše pažnje privlači izborna trka u Prištini, gde bivši ministar kulture Hajrula Čeku, kandidat Samoopredeljenja, izaziva aktuelnog gradonačelnika Perparima Ramu iz Demokratskog saveza Kosova (DSK). Ishod tog dvoboja smatra se ključnim pokazateljem političke snage vladajućeg pokreta, koji nastoji da potvrdi dominaciju nakon uspeha na februarskim parlamentarnim izborima, kada je osvojio 48 od ukupno 120 poslaničkih mesta.
Iako je Samoopredeljenje tada ostvarilo istorijski rezultat, nije uspelo da obezbedi potrebnu većinu za samostalno formiranje vlade, što je doprinelo višemesečnoj političkoj nestabilnosti.
Srpska lista čuva uporišta na severu
AP navodi da se posebna pažnja usmerava na sever Kosova, gde većinu čini srpsko stanovništvo. U tim opštinama očekuje se da Srpska lista, za koju se smatra da ima bliske veze sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, zadrži kontrolu nad većinom svojih bastiona.
Dijalog između Beograda i Prištine, koji se vodi uz posredovanje Evropske unije, već duže vreme je u zastoju. Dve strane su u sporu još od 2008. godine, kada je Kosovo jednostrano proglasilo nezavisnost, koju Srbija, uz podršku Rusije i Kine, i dalje odbija da prizna.
Politička kriza i izazovi za Kurtija
Lokalni izbori dolaze svega dva dana nakon što je kosovski parlament konačno prekinuo osmomesečni politički zastoj izborom kompletnog rukovodstva, uključujući i predstavnike srpske zajednice.
Vršilac dužnosti premijera i lider Samoopredeljenja, Aljbin Kurti, dobio je zadatak da u roku od 15 dana formira novu vladu – što se već sada ocenjuje kao ozbiljan izazov, budući da druge velike partije za sada odbijaju učešće u koalicionim pregovorima.
Kurti je, prema pisanju AP-a, pod pritiskom da stabilizuje političku situaciju, reši ekonomske teškoće i obnovi dijalog o normalizaciji odnosa sa Srbijom.
Nezavisnost Kosova i dalje ostaje jedno od najosetljivijih pitanja na Balkanu. U ratu 1998–1999. godine poginulo je oko 11.400 ljudi, uglavnom etničkih Albanaca, a sukob je završen nakon NATO intervencije i povlačenja srpskih snaga.
Dok većina zapadnih zemalja priznaje kosovsku državnost, Srbija ostaje čvrsta u stavu da Kosovo smatra svojom južnom pokrajinom.
Izbori se stoga ne posmatraju samo kao lokalno političko nadmetanje, već i kao test zrelosti kosovskih institucija i pokazatelj koliko su odnosi sa Srbijom daleko od stvarne normalizacije.
