Novopazarka Nejra Mujović Župljanin jedna je od retkih profesora turskog jezika u ovom gradu. Osnovne i master studije završila je na Filološkom fakulteru u Beogradu, gde bi uskoro trebalo da završi i doktorske studije. Kao apsolvent pohađala je i Letnju školu u Antaliji 2011. godine, a tokom osnovnih studija bavila se prevodilaštvom na raznim sajmovima i poslovnim forumima. Od 2013. do 2019. godine radila kao laborant stranih jezika na Državnom univerzitetu u Novom Pazaru (DUNP), gde od 2023. godine radi kao nastavnica stranog jezika. U Centru za tursku kulturu predaje od 2018. godine, a od 2020. je i koordinatorka.
Free media: Iako se tradicionalne veze između Novog Pazara i Truske neguju vekovima, Vi ste i danas jedna od retkih profesorica turskog jezika i književnosti u ovom gradu. Kako to objašnjavate?
Mujović Župljanin: Ono što sam primetila je to da se u našem gradu ljudi uglavnom opredeljuju za „popularna“ zanimanja poput medicine, ekonomije, prava. Uvek mi bude zanimljivo da čujem kada neko kaže da studira i da se bavi nekim „nepopularnim“ zanimanjem. Na ove odluke naravno dosta utiče sredina i ponuda i potražnja posla. Ljudima su uglavnom bitne pozicije pa verujem da u skladu sa tim i biraju zanimanja.
Free media: Šta je u Vašem slučaju bilo presudno u profesionalnoj orijentaciji?
Mujović Župljanin: Ja verujem da smo mladi da sa 18 godina donosimo ovakve životne odluke i da poprilično nismo svesni da je odabir fakulteta ustvari izbor budućeg života. Jezici su mi dobro išli, učila sam engleski i francuski u školi. Zapravo sam razmišljala o studiranju engleskog jezika, ali to je imalo u našem gradu. Ja nisam želela da studiram u Pazaru. Od ranog uzrasta sam imala dodira sa Turcima, turskim jezikom i njihovom kulturom, jer je otac sarađivao sa njima punih 12 godina. U tom traženju fakulteta odlučila sam se za turski jezik, ali dosta naivno, malo sam znala šta me očekuje. Na trećoj godini studija sam se u potpunosti zaljubila u turski jezik. Nije bila ljubav na prvi pogled, ali jeste ljubav za ceo život.
Free media: U vreme kada ste studirali u Beogradu, reklo bi se da turski jezik i nije bio u ovoj meri popularan. Šta je dovelo do promene?
Mujović Župljanin: Definitivno turske serije. Mislim da je neka 2010. godina u pitanju i „Šeherzada“. Svi su poludeli za turskim serijama i one su nekako legle narodu Balkana zbog sličnog mentaliteta. Kako su krenule serije, tako su krenule i da jačaju srpsko-turske veze na svim poljima i tako se javila potražnja za turkolozima i prevodiocima.
Free media: Od početka studentskih protesta Vi ste, kao njihova profesorica, stali uz studente. Jel Vam bilo teško, odnosno lako da donesete takvu odluku?
Mujović Župljanin: Bilo mi je izuzetno lako. Smatram da je njihova borba, borba za bolje sutra. Smatram da su na pravom putu i kao što sam rekla nakon njihovog prvog izlaska ispred Univerzita, mi profesori moramo biti prvi na liniji odbrane studenata. Preživeli su i preživljavaju puno pritisaka, a sa druge strane to podnose izuzetno dobro. Kao da plešu kroz svaki novi dan i uvlače nas u njihov ritam, muziku oslobođenja. Posebno mi je drago što se naš grad probudio, a studenti našeg DUNP stiču odlična iskustva za dalji život. Akademska zajednica putem ovih protesta doživljava preobražaj i naši studenti se uče slobodnom izražavanju mišljenja. Ne mogu da sakrijem svoje oduševljenje što sam ovo doživela.
Free media: Verujete li da će studentski zahtevi biti ispunjeni i kakve promene očekujete?
Mujović Župljanin: Promene su se već desile i veoma sam srećna zbog toga. Studentski zahtevi moraju biti ispunjeni, jer verujem da ovi mladi ljudi ne planiraju da odustanu dok se to ne desi. Mi smo tu da ih podržimo i bodrimo i naravno da aktivno učestvujemo u ovoj borbi do kraja. Očekujem duboku promenu sistema, da stručnjaci opet budu na ceni, da se podigne nivo obrazovanja sa trenutnog koje je veoma loše. Toliko je sistem zakazao na svim poljima da smo mi praktično gledali urušavanje naše države, pa verujem da će svaka promena biti primetna. Uvek jedno vuče drugo.
Free media: U poslednje vreme neretko čujemo i da profesori uče od studenata. Šta ste Vi od njih naučili?
Mujović Župljanin: Od kako sam počela da se bavim ovim poslom ja učim od njih. Svaki dan čovek može nešto da nauči, ako je svestan koliko malo zna i ako je otvoren za takve stvari. Ono što bih izdvojila u ovom periodu jeste ta njihova neverovatna moć da zaista zanemare ono što je nevažno i moć ignorisanja. Te veštine treba savladati, jer su se pokazale kao odlične.
Free media: Osnivanjem Turskog kulturnog centra, a kasnije i otvaranjem Konzulata Republike Turske u Novom Pazaru postavljeni su temelji institucionalne saradnje. Koje su prednosti i da li današnji turkolozi imaju bolju perspektivu u ovom gradu?
Mujović Župljanin: Svakako. Ja uvek savetujem svojim đacima na kursu da razmisle o tome da mi budu kolege. Zaista ima puno posla, puno Turaka dolazi u naš grad i stvarno verujem da bi bez problema mogli da nađu posao. U našem centru veliki broj đaka pohađa turski jezik. Ove godine ih je oko 350, a od osnivanja smo izdali 3.500 diploma o poznavanju turskog jezika. Ima i primera naših đaka koji su našli posao u prevođenju sa turskog jezika.
Free media: Poznato je da su turcizmi najprisutniji u srpskom, odnosno bosanskom jeziku. Koliko smo toga svesni i postoji li neka reč koja je i Vas iznenadila kada ste saznali da je turcizam?
Mujović Župljanin: Apsolutno nesvesni. Preko 6.000 aktivnih turcizama ima u našem jeziku. Pre studija nisam uopšte razmišljala o tome, a onda sam se i ja stvarno iznenadila. Naročito u našem sandžačkom dijalektu se mnogo koriste. Jedan naš lektor poreklom iz Turske mi je jednom prilikom rekao „Nikada ne bih mogao da razumem Pazarce da ne znam i turski i srpski jezik“. Kada ste mi postavili ovo pitanje setila sam se jedne situacije na studijama kada je profesorka lično mene pitala za reč ’beli’ da li znam šta znači, a ja nisam mogla da se setim da je to reč ’beli’ kao u primeru „E beli ste preterali ovog puta“.
Free meda: Koliko Vam posao kojim se bavite pomaže u ulozi roditeljstva, koju roditelji konstantno izučavaju, ali nikako do kraja?
Mujović Župljanin: Sa mladima kada radim uvek se trudim da stvorim dublji odnos, oni kada to osete, osete i slobodu da sa mnom dele svoje lične stvari. Iz tog iskustva sam uvidela da je najbitnije da vas vaše dete smatra prijateljem, da ima puno poverenje u vas. U tim odnosima vidim gde se greši i trudim se da to primenim u svom životu. Moram da priznam da nije nimalo laka uloga, da je veoma teško preći iz tradicionalnog, onako kako su nas vaspitavali, u moderno. Osećam se često izgubljeno u tom procesu, ali verujem da su tu važne „magične“ reči: izvini i volim te. Nije sramota izviniti se, a naročito nije sramota tražiti oproštaj od svog deteta.
Free media: Šta smatrate Vašim najvećim uspehom do sada?
Mujović Župljanin: Malo mi je trebalo vremena da razmislim o ovom pitanju. Šta je zaista značenje reči „uspeh“? U mom slučaju verujem da je to što sam slobodna, neopterećena i što se svakog jutra budim srećna zbog porodice koju imam, posla kojim se bavim. Moj uspeh je kada to prenesem i na druge ljude.
Free media: Prepoznati ste kao neko ko voli svoj grad i ko je spreman da se založi za prosperitet lokalne zajednice. Šta poručujete mladima u vom gradu?
Mujović Župljanin: Oduvek sam volela svoj grad. U njemu se osećam voljeno i bezbedno. Zbog toga sam se i nakon studija vratila ovde i trudim se da svakog dana učinim nešto za svoju zajednicu, pa makar to bilo i sklanjanje papira sa ulice. Naš grad ima puno nedostataka i na mnogo čemu mora da se radi. Mladim ljudima uvek poručujem da putuju, da uče i da svoje znanje upotrebe da bi doprineli sveopštem boljitku svoje zajednice. Nije važna plata, ni pozicija, to nije ono što u dubini duše čini čoveka srećnim. Tek onda kada smo zaista korisni i vidimo rezultate našeg rada, tek tada se može iskusiti istinska sreća.
S. Ljajić
Foto: Ustupljene fotografije
, a zatim 