Parada na Trgu Tjenanmen, koja će početi u 9.00 po pekinškom vremenu (u 3.00 po centralnoevropskom), biće prezentacija kineske vojne moći, sa najsavremenijim hipersoničnim oružjem, bespilotnim podvodnim letelicama, raketama sposobnim za nošenje nuklearnog oružja i borbenim avionima.
Paradu, koju mnogi vide kao svojevrstan izazov Zapadu, pomno će pratiti analitičari Pentagona, željni da saznaju bilo šta o oružju sa kojim bi SAD mogle da se suoče ako predsednik Kine Si Đinping naredi invaziju na Tajvan, što je prema procenama američke obaveštajne službe moguće već 2027. godine.
Prvu kinesku vojnu paradu u poslednjih šest godina zvaničnici vladajuće Komunističke partije Kine pripremali su mesecima, navodi Bi-Bi-Si.
Širom Pekinga je postavljeno više od 200.000 zastava. Osam velikih kineskih zastava vijori se i okružuje portret Mao Cedunga, osnivača komunističke Kine, koji se nalazi na vrhu Kapije nebeskog mira i gleda na Trg Tjenanmen, jedan od najvećih javnih trgova na svetu.
Paradom se formalno obeležava 80. godišnjica kapitulacije Japana u Drugom svetskom ratu i pobeda Kine protiv japanskog okupatora – na paradi će tim povodom biti 80 trubača.
Više od 1.000 muzičara biće raspoređeno u 14 redova, od kojih će svaki predstavljati po jednu od 14 godina kineskog otpora japanskoj invaziji na Mandžuriju, započetoj 1931. godine.
Iza su redovi sedišta rezervisanih za zvaničnike 26 država. Prekoputa, blizu zgrade Parlamenta, u kojoj se održavaju i kongresi Komunističke partije Kine, dva ogromna cvetna aranžmana uzdižu se duž sedišta za oko 50.000 gostiju.
Uz Sija, među 26 državnih zvaničnika biće i predsednici Rusije, Severne Koreje, Belorusije i Irana – Vladimir Putin, Kim Džong Un, Aleksandar Lukašenko i Masud Pezeškijan. Na paradi će biti i najviši zvaničnici Kube, Pakistana, Mongolije, Mjanmara, Malezije, Laosa, Vijetnama, Indonezije, Demokratske Republike Kongo, Zimbabvea, centralnoazijskih i drugih zemalja.
Jedini lideri iz Evrope biće predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Slovačke Robert Fico.
Očekuje se da će pored Sija sedeti Putin, Kim i Pezeškijan. Zapadni mediji i analitičari tu četvorku opisuju kao “antiameričku osovinu” – Teheran i Pjongjang snabdevaju Rusiju oružjem, a Pjongjang i vojnicima, dok Peking pomaže ruskoj ekonomiji pogođenoj ratom.
Iako se paradom formalno obeležava 80. godišnjica pobede Kine u Drugom svetskom ratu i antifašističke borbe u svetu, ona je za Sija mnogo više od toga, budući da treba da potvrdi njegov status svetskog lidera.
Iza Sija je velikih sedam dana – uspeo je da ubedi indijskog premijera Narendru Modija da tokom vikenda poseti Kinu prvi put posle sedam godina, više od 20 lidera prisustvovalo je samitu Šangajske organizacije za saradnju, najvećem do sada, a Kim Džon Un će biti prvi severnokorejski lider koji će prisustvovati kineskoj vojnoj paradi od 1959. godine.
Dok je samit Šangajske organizacije za saradnju omogućio Siju da projektuje moć i ponudi viziju novog svetskog poretka, parada u Pekingu treba da pokaže rastuću sposobnost Kine da se takmiči sa SAD u bilo kom sukobu.
Kina je poslednji put bila domaćin vojne parade pre 10 godina. To je bio i prvi put da je Kina organizovala veliku vojnu paradu u znak sećanja na kraj Drugog svetskog rata.
Japan se formalno predao 2. septembra 1945. godine. Kineska vlada je tek 2014. proglasila za Dan pobede 3. septembar, dan posle kapitulacije Japana.
Ovaj tekst je prvobitno objavljen na portalu Radio Sto Plus.
