Novi Pazar večeras izgleda kao grad bez domaćina.
Dok EU AQI skače na 305, a smog se spušta na same ulice, institucije – one koje su plaćene našim novcem – ponašaju se kao da ih se ovo uopšte ne tiče.
Vazduh je večeras zvanično opasan po zdravlje, ali vlast radi ono što najbolje zna:
pravi se mrtva.
Dok se građani hvataju za inhalatore i zatvaraju prozore, niko iz gradske uprave nije progovorio ni riječ. Nema vanrednih mjera, nema alarma, nema kontrole, nema apsolutno ničega. Samo tišina i dim koji se lijepi za kožu.
INSPEKCIJE? TO JE POSTALA URBANA LEGENDA
Inspekcija u Novom Pazaru se pojavljuje samo kada treba zatvoriti trafiku, kafić ili naplatiti neku sitnu kaznu.
Ali kada se spaljuje plastika?
Kada kuće lože gume?
Kada dimnjaci izbacuju crni dim kao da rade mini-termocentrale?
NIKO NE DOLAZI.
Ne postoji kontrola ložišta.
Ne postoji kontrola kotlarnica.
Ne postoji ni promil brige za kvalitet vazduha.
Zato i jesmo tu gdje smo — grad koji se svake zime pretvara u komoru za dimljenje ljudi.
ALI NI GRAĐANI NISU BEZ GRIJEHA
Da se ne lažemo:
pola grada loži šta stigne.
Plastika, najlon, iverica, stari kreveti, palete sa farbom, pa čak i dijelovi namještaja koji bi trebalo da se odlažu na deponiju — sve to završava u pećima.
I onda se svi zajedno čudimo što je indeks 305.
Ovo više nije siromaštvo —
ovo je neodgovornost koja ubija i one koji lože i one koji ne lože.
Vlast ćuti + nesavjesni građani dime = Novi Pazar bez vazduha.
Vlast se bavi slikama i protokolima
Dok se ljudi guše, gradski funkcioneri se slabo vide – osim na slikama, konferencijama, putovanjima i potpisivanjima „sporazuma“.
Vazduh?
To je očigledno tema koja se odlaže „za neku drugu godinu“.
Institucije koje treba da rade – ne rade.
Građani koji treba da budu odgovorni – nisu.
A rezultat?
Grad koji večeras ne diše.
Grad koji večeras preživljava.
