Njegova poruka mladima i sugrađanima je jasna – granice postoje samo da bi se pomerale.
„Ovo je deset metara. Da bismo prešli sto kilometara, potrebno ih je ponoviti deset hiljada puta. Upravo toliko sam za 14 sati istrčao, i time dokazao da granice postoje samo zato da bi se pomerale“, poručuje Elmazbegović.
Iako se činilo da će telo popustiti, on je odoleo izazovu.
„Najteže je bilo na polovini puta. Telo je tražilo da stanem, ali znao sam da ne smem. Jer, ako bih odustao tada, odustajao bih i u težim trenucima života“, ističe on, dodajući da su bolovi u tetivama i ligamentima bili snažni, ali da ga je upravo bol naučila onome što udobnost nikada ne može, strpljenju, upornosti i disciplini.
Tokom trke, Elmazbegović je nosio aplikaciju koja je beležila kilometre, a inspiraciju je pronalazio u liku Dejvida Goginsa, ultramaratonca i bivšeg „Navy Seal“ vojnika.
„Oduvek sam voleo ekstremne izazove, jer upravo u njima spoznajem sebe“, kaže on.
Pored trčanja, posvećen je i treninzima snage i izdržljivosti, a vodi se filozofijom da čovek mora biti spreman na bol, umor, glad, kišu i sunce – i da nikada ne traži izgovore.
„Moja poruka građanima Novog Pazara, a posebno mladima, jeste da nije važno da svi pretrče sto kilometara. Važno je da svako pronađe svoju stazu i da ide do kraja. Da nikada ne odustaje“, zaključuje Elmazbegović.
Granice nisu na putevima, one su u nama. Elmazbegović ih je razbio, dokazavši da čovek može dalje nego što misli, samo ako veruje u sopstvenu snagu.
Ovaj tekst je prvobitno objavljen na portalu a1tv.net/feed/.
