U malom gradu na jugozapadu Srbije, tračevi i glasine brže kruže nego što vetar nosi lišće niz Lim. U ovom mirnom okruženju odigrala se nesvakidašnja priča koja je za kratko vreme postala glavna tema svih kafana i pijaca. Glavni lik te priče bio je Pero Milovanović, pedesetogodišnji neženja iz Priboja, koji je odlučio da reši svoju sudbinu na način koji se sve češće viđa u ovim krajevima – tako što će kupiti mladu iz Albanije.
Pero je sve češće slušao priče o muškcarcima njegovih godina koji su pronašli sreću ženeći se devojkama iz susedne zemlje. Njegova majka je svakodnevno navaljivala da oženi i da joj daruje unučiće. I ona je kao i njen sin verovala da kupovina Albanke može Peri da donese dugoočekivanu porodičnu sreću. Pero je bio vredan čovek, imao je svoj zanat i vlastitu kuću, ali nikada nije imao sreće sa ženama. Godinama je posmatrao kako se njegovi prijatelji žene i zasnivaju porodice, dok je on ostajao sam. To ga je sve više pritiskalo, nročito kada bi mu majka uputila bolne reči da više nema s kim da podeli život.
Pero je preko rođaka stupio u kontakt sa posrednikom iz sela kod Tutina, koji mu je bez ustručavanja ponudio da mu pronađe mladu, dobru i vrednu Albanku. Verujući u obećanja posrednika, Pero je u jednom trenutku poželeo da to i učini, ne mareći za to što uopšte nije video ni sliku devojke, niti je razgovarao s njom. Mislio je da će ga njegov rodbinski posrednik sigurno upáriti sa dobrom devojkom. No, kada je stigao da upozna svoju budućusuprugu, zateklo ga je pravo razočaranje. Umjesto mlade, lepe devojke, pred njim se našla žena u kasnim četrdesetim, niskoga rasta, punačka i prilično neveselog pogleda. Njena odeća bila je skromna, a izraz lica nimalo prijateljski.
Pero je u tom trenutku shvatio da je prevaren. Pokušao je da se izvuče, ali posrednik ga je uvjeravao da je dogovor dogovor i da nema povratka. Pero je osetio paniku. Ostao je bez neveste, ali i bez 3000 evra koje je uplatio. Skandal je brzo procurio i po cijelom selu, a meštani su mu se sprdali na svakom koraku. Pero više nije mogao da mirno sedi i prihvati poraz. Zaputio se u selo kod Tutina i tražio da mu vrati novac, ali bezuspešno. Jedino što je mogao da ponese nazad u Priboj bilo je gorko iskustvo.
Da bi pobjegao od podsmjeha i sramote, Pero je odlučio da ode kod rođaka u Beč. Tamo je upoznao Nadu, Bosanku koja je radila kao kuvarica. Bez posrednika, bez dogovora – samo prirodno poznanstvo i iskrena emocija. Godinu dana kasnije, vratio se u Priboj, ali ne sam. Sa sobom je doveo Nadu, ženu koja je razumela njegove neuspehe i želela da sa njim započne novi život. Kada su ih mještani zajedno videli, čudili su se. Pero je najzad naučio lekciju da se prava ljubav ne može kupiti, već da je treba zaslužiti iskrenim emocijama i razumijevanjem.
, a zatim 