Ta stanovnica Atine je među hiljadama onih koji su ovog meseca išli na četiri sata boravka na plaži Avlaki, 40 kilometara ili jedan sat vožnje severno od glavnog grada Grčke, mnogi noseći plastične ručne frižidere i ručkove koje su sami spremili za letnji odmor u teškim vremenima.
“Dolazimo ovde jer nemamo novca”, rekla je Vasiliju kojoj su od pre četiri godine jednodnevni izleti zamenili jednonedeljno letovanje.
Grčka turistička industrija cveta, a kristalno čiste vode duž njene ogromne, talasaste obale transformisale su tu zemlju u izvor objava turista i hotelijera na Instagramu koje izazivaju zavist. Očekuje se da će broj stranih dolazaka ove godine biti 40 miliona, četiri puta veći od broja stanovnika Grčke, po procenama tog sektora, što se poklapa sa podacima iz 2024. godine. Ali mnogi Grci to mogu da posmatraju samo sa strane što je rezultat i rasta cena i sporog rasta plata.
Po podacima Evropske unije, skoro polovina Grka nije prošle godine mogla da priušti jednonedeljni odmor što je druga najviša stopa posle Rumunije. U Italiji je to oko jedne trećine stanovništva, a oko jedne petine u Francuskoj. U Grčkoj je ta polovina stanovništva koja ne može na odmor, samo skromno poboljšanje u odnosu na 2019, godinu pošto je grčka finansijska kriza okončana.
Luksuzna odmarališta su potisnula jeftine pansione i kampove koji su, poput Santorinija, Mikonosa i Parosa, sada postali veoma skupe destinacije, a nekada su bili dostupni grčkim porodicama.
Turizam je temelj grčke privrede, direktno dajući oko 12% bruto-domaćeg proizvoda. Ali kako preduzeća sve više opslužuju strane posetioce, a mnoga su ukinula kolektivne odmore tokom leta, lokalni radnici više ne mogu na nekada masovne odmore.
Među njima je Josif Solanakis koji je jednog avgustovskog popodneva čekao u podnožju atinskog Akropolja da mušterije krenu u obilazak njegovim električnim bagijem.
“Novac koji zaradim leti, mora da me održava u mesecima kada nema mnogo posla”, rekao je smejući se. “Mogu da uživam u moru samo kad mogu da uzmem nekoliko sati slobodno”. kazao je on.
Zabrinutost zbog “letovanja siromaha” – termina koji su skovali grčki sindikati, širi se Evropom jer rastući troškovi kvare letnje planove.
Ljudi na plažama u Italiji žalili su se na društvenim mrežama na rastuće cene standardnog suncobrana i dve ležaljke, što je centralni deo italijanskog odmora na moru. Mesto sa ležaljkom na popularnim plažama duž italijanske rivijere može da košta i do 80 evra dnevno, dok luksuzni objekti to naplaćuju i po nekoliko stotina.
U Grčkoj mnogi pakuju svoje suncobrane, nose plastične posude sa domaćom hranom u scenama koje podsećaju na 1960-te i kasnije decenije, i oslanjaju se na autobuse umesto na automobile, trajekte ili avione.
Šestodnevno putovanje na neko od ostrva četvoročlanu porodicu košta oko 3.500 evra u zemlji gde prosečan mesečni prihod jedva prelazi 1.000 evra, po rečima Jorgosa Lehuritisa, šefa Grčkog instituta za zaštitu potrošača. Rastući troškovi kirije i komunalnih usluga odnesu skoro sve to.
“Morate da živite od ostatka, a to je – siromaštvo”, rekao je Lehuritis.
Nikos Margaritis, penzioner, rekao je na putu za plažu Avlaki da je smeštaj za letovanje nedostupan sa njegovim ograničenim budžetom.
“Neko ko je radio 35 ili 40 godina trebalo bi da dobije veću podršku”, rekao je on i ukazao: “a ja sam radio 42 godine. Da li zaslužujem nešto bolje? Zaslužujem!”.
Ovaj tekst je prvobitno objavljen na portalu Radio Sto Plus.
