Pratimo šta će se iz tog “pumpanja” na kraju dogoditi

Snimci iz Niša, u kojem je na protestu koji je trajao 18 sati i na kojem su hiljade studenata i građana tražili pravdu i odgovornost, u fokusu su ne samo regionalnih medija već i stranih agencija. Oni “Studentski edikt” opisuju kao novi čin protesta u Srbiji u borbi protiv korupcije, a studente kao novu snagu koja okuplja građane čak i u mestima koja su bila uz vlast.

Slike iz Niša na javnom servisu Slovenije, koji već nedeljama prati dešavanja u Srbiji, u kojoj studenti tri meseca na ulici traže odgovornost za novosadsku nesreću, ali i pravnu državu u kojoj će institucije raditi svoj posao.

Masovnost, organizacija, duhovite poruke ali i briga za okolinu jer se posle svakog protesta taj prostor čisti, neki su od utisaka koje sa studenstkih protesta izdvaja dopisnik slovenačkog javnog servisa.

„Neko okupljanje nezadovoljstva različitih strana, tako da, studenti su počeli i puno drugih im se priključilo, i interesatno je iz raznih uglova. Još interesatnije će naravno biti da pratimo šta će se iz svega toga – pumpanja, kako se kaže na protestima, šta će se na kraju dogoditi, jer ja ne znam kakva su druga nego politička rešenja“, kaže novinar Boštajn Anžin dopisnik RTV Slovenija.

O „Studentskom ediktu“ iz Niša izveštavaju i hrvatski mediji. Ne piše se i izveštava samo o studentskom „pumpanju“, već i reakcijama vlasti na zahteve akademaca.

„Pozitivno se gleda na te protestie u Srbiji, zato što je Hrvatska zemlja koja nikada ne može organizovati protest na kojem bi se okupilo više od 10 hiljada ili možda 20 hiljada ljudi. Tako da se fenomenološki, sa zanimanjem gleda šta se događa u Srbiji jer su svi ti protesti, studentski, masovni“, navodi Katarina Brećić, novinarka RTL-a.

I ne samo fenomenološki. Srpske vlasti su nekoliko puta od novembra i početka protesta pokušale da u to umešaju i zemlje regiona, tvrdeći da u Srbiji traje obojena revolucija. Bez ikakvih dokaza, tvrdili su državni zvaničnici da je hrvatska tajna služba umešana u organizaciju protesta.

Tako su privedeni i proterani iz Beograda učesnici jedne ekonomske radionice koji su došli iz Hrvatske. Etiketu špijuna dobili su i pojedini srpski studenti, poreklom iz Hrvatske, samo zbog činjenice da imaju i pasoš ove članice Evropske unije.

„Hrvatske vlasti su odbacile te optužbe. Svaki put kad se pomene Hrvatska to se prati, inače sve te situacije se komentarišu tako da srpska politika koristi Hrvatsku da bi zapravo sebi pomogla u situaciji tih studentskih protesta i to nema nikakve veze sa istinom. To čisto stvar unutrašnje srpske politike“, dodaje novinarka RTL-a.

Kada se u tu unutrašnju srpsku politiku umeša i pominjanje šarene revolucije, koja se desila u Severnoj Makedoniji pre skoro deceniju, dešavanja u Srbiji dobijaju pažnju i u Skoplju.

„Oni koji pripadaju desnoj strani političkog spektra govore da su ovo protesti da se sruši srpsko rukovodstvo, dok ovaj levi deo vidi proteste kao demokratski način izražavanja nezadovoljstva u Srbiji. Starije generacije podsećaju na proteste koji su se dešavali u prošlosti, u vreme Jugoslavije kada su studenti bili nosioci progresa i avangarda“, objašnjava Sonja Kramarska, navinarka iz Severne Makedonije.

Zaključke „Studentskog edikta“ i poruke iz Niša prenose i svetski mediji.

Podsećaju AP (Asošijejtid pres) i Independent da je poruka studenata da zaslužuju bolje, da žele sistem koji ceni znanje i rad, a ne poslušnost i ćutanje.

Britanska agencija Rojters snimcima niškog protesta podseća da hiljade ljudi veruju da su studenski protesti samo jedan od stepenika u izgradnji boljeg društva.