Prvi put posle 100 godina nije glatko izabran predsednik Predstavničkog doma Kongresa SAD

Makartija je njegova opoziciona stranka – koja sada ima većinu u Predstavničkom domu – nominovala za ovu funkciju, ali na večerašnjem prvom zasedanju donjeg doma Kongresa on nije dobio dovoljan broj glasova, zbog protivljenja krajnje desnog krila republikanaca, okupljenih u malobrojnom poslaničkom klubu Sloboda.  

Iako je, kako navodi BBC, Makarti u poslednji čas dao neke ustupke krajnjoj republikanskoj desnici, ona je ipak odbila da ga podrži, i on je dobio samo 203 glasa dok je za izbor predsednika neophodno 218.

Ovo je prvi put u 100 godina da stranka sa većinom u nekom domu Kongresa ne uspe da izabere predsednika tog doma u prvom krugu glasanja.  

Makarti je trebalo da na čelu Predstavničkog doma zameni predstavnicu vladajuće, Demokratske stranke, Nensi Pelosi, a ta funkcija je jedna od najvažnijih u američkoj politici – kao i funkcija predsednika gornjeg doma Kongresa, Senata.  

Pošto predsednik nije izabran u prvom krugu glasanja, postoji mogućnost odlaganja, ali za to je potrebno 218 glasova, a nije izvesno da će pripadnici Demokratske stranke SAD na bilo koji način pomagati republikancima čak i u tome.

Pre tačno jednog veka, 1923. godine, predsednik Predstavničkog doma izabran je nakon devet krugova glasanja, i nije bilo odlaganja. Još gora situacija bila je 1869. godine – tada je bilo 60 glasanja koja su se rastegla na dva meseca. 

Nema jasnih pravila šta će Predstavnički dom raditi ako predsednik ne bude izabran. Kongres može prekinuti rad, a može se i nastaviti sa glasanjem.

Međutim, Predstavnički dom ne može da radi dok glasanje o njegovom predsedniku ne bude završeno, što znači da ni drugi članovi donjeg doma Kongresa ne mogu položiti poslaničke zakletve.

Kontrolu nad Senatom i dalje drži Demokratska partija SAD, koja je na poslednjim međuizborima povećala svoju minimalnu većinu za jedno senatorsko mesto. U Predstavničkom domu je izgubila većinu, ali je većina Republikanske stranke vrlo tesna.