Masovni protest u Beogradu izazvao je veliku pažnju javnosti, ali i raspravu o broju učesnika. Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) Srbije saopštilo je da je na protestu prisustvovalo oko 107.000 ljudi. S druge strane, organizatori i nezavisni posmatrači procenjuju da je broj bio daleko veći, a pojedini izvori navode i cifru od preko 500.000 okupljenih. Ove velike razlike nisu slučajne – državne institucije su pod političkom kontrolom predsednika Aleksandra Vučića i njihov cilj nije objektivno informisanje građana, već minimizovanje značaja protesta.
Kako dolazi do kontradiktornih procena?
Zvanične procene MUP-a, koje koriste metode snimanja iz vazduha i analizu policijskih snaga na terenu, često su podložne manipulaciji. U prošlosti su postojali brojni slučajevi u kojima su državne institucije umanjivale broj učesnika na opozicionim protestima, dok su istovremeno preuveličavale broj prisutnih na skupovima koje organizuje vlast.
Nezavisni izvori, uključujući građanske inicijative i analitičare, oslanjaju se na snimke sa terena, fotografije iz različitih delova grada i brojna svedočenja. Prema njihovim podacima, protest se proširio na veći deo centra Beograda, daleko izvan zone koju su zvanični mediji pokrivali u svojim izveštajima.
Bivši ministar unutrašnjih poslova Božo Prelević izjavio je da je na protestu bilo više od 500.000 ljudi i naglasio da vlast kontroliše sve institucije koje bi mogle dati preciznije podatke. Mnogi građani su na društvenim mrežama istakli da su ulice bile preplavljene ljudima, što se ne može uklopiti u zvaničnu procenu od 107.000 prisutnih.
Politički kontekst i kontrola državnih institucija
Protest dolazi u vreme rastućih političkih tenzija i nezadovoljstva vlašću Aleksandra Vučića, koja već godinama sistematski kontroliše ključne državne institucije, uključujući MUP, državne medije i pravosuđe. Opozicija i građanski aktivisti često ističu da u Srbiji više ne postoji institucionalna nezavisnost, pa su i zvanične informacije o broju učesnika protesta deo političke propagande.
Zvanični mediji su pokušali da minimalizuju značaj skupa, dok su opozicioni i nezavisni mediji izveštavali o ogromnoj masi ljudi koja se slila u centar Beograda. Vlast je do sada ignorisala zahteve demonstranata, ali pitanje je kako će se situacija razvijati u narednim danima.
Reakcije i medijski odjek
Protest je izazvao veliku pažnju i međunarodnih medija, koji su preneli slike prepunih ulica i istakli da su građani nezadovoljni načinom na koji vlast upravlja zemljom. Strane analize ukazuju na to da je Srbija duboko podeljena između pristalica režima i opozicije, dok Vučić nastavlja da koristi državne institucije za odbranu svoje političke moći.
Na društvenim mrežama, građani su masovno delili snimke i fotografije koje pokazuju ogromnu masu ljudi, što je u suprotnosti sa zvaničnim izveštajem MUP-a. Time je dodatno narušeno poverenje javnosti u državne institucije, koje već godinama funkcionišu pod partijskom kontrolom.
Razlike u proceni broja učesnika na protestu još jednom pokazuju da državne institucije u Srbiji ne funkcionišu nezavisno, već u službi vlasti. Cilj umanjivanja broja demonstranata je da se stvori utisak da je protest bio manji i nevažan. Međutim, slike i snimci sa lica mesta govore drugačije. Ostaje da se vidi kako će vlast reagovati na poruku koju su građani poslali, ali jedno je sigurno – nezadovoljstvo raste, a pokušaji manipulacije javnim informacijama samo dodatno narušavaju poverenje u institucije sistema.
, a zatim 