Dok se studentski protesti šire i postaju sve glasniji, sandžački političari upadljivo ćute. Nijedan zvaničnik iz ovog regiona još se nije oglasio povodom demonstracija, a posebno se ističe odsustvo reakcije iz Stranke pravde i pomirenja (SPP) i Socijaldemokratske partije (SDP) Rasima Ljajića.
Ljajićeva stranka, poznata po pragmatičnom političkom pristupu, još nije zauzela stav o studentskim protestima, ostavljajući javnost u neizvjesnosti. Studenti, koji sve glasnije traže odgovore, pitaju se zašto SDP, kao jedna od ključnih političkih snaga u Sandžaku, nije našla za shodno da se izjasni – ni u znak podrške ni kao glas kritike. Njihova šutnja otvara prostor za spekulacije: da li se radi o strahu od zamjeranja određenim centrima moći ili o pukoj političkoj kalkulaciji?
„Čekamo reakciju, ali izgleda da im nismo dovoljno važni“, kaže jedan od organizatora protesta koji insistira na anonimnosti. „Ako su na strani studenata, zašto to ne kažu? Ako nisu, neka i to jasno kažu. Ova šutnja govori sama za sebe.“
Pritisak na SDP i Rasima Ljajića raste, a građani sve glasnije zahtijevaju da se konačno obrate narodu. „Ne mogu da ignorišu ljude koji su im godinama davali povjerenje“, kaže jedan od demonstranata. „Ako su naši predstavnici, onda treba da se ponašaju kao takvi.“
Posebno se postavlja pitanje odgovornosti SDP-a, koji u Novom Pazaru drži prosvetu. Činjenica da je samo jedan čovek blizak Rasimu Ljajiću, bez ikakve zvanične funkcije, preuzeo kontrolu nad obrazovanjem i u narodu dobio nadimak „ministar“ prosvete dodatno iritira studente i javnost. Priče kruže da se ključne odluke donose daleko od institucija – u kafanama, gde se navodno završavaju svi dogovori o postavljenjima i poslovima u obrazovanju. Odsustvo njihove podrške mladima u borbi za svoja prava baca sumnju na to da li im je prosveta zaista prioritet ili samo još jedan instrument političke kontrole.
S druge strane, Stranka demokratske akcije (SDA) i Sulejman Ugljanin oglasili su se tek nakon tri mjeseca, očigledno uviđajući priliku da ubiru političke poene. Njihovo dugotrajno ćutanje, a zatim naglo zauzimanje stava, izazvalo je dodatne sumnje u iskrenost njihovih namjera i pokazalo koliko političke strukture u Sandžaku često postupaju oportunistički, a ne principijelno.
Studenti su u više navrata isticali transparente i na protestima poručivali: „Pamtit ćemo ko je ćutao.“ Rasim Ljajić, izgleda, najglasnije ćuti. Njegova stranka, koja pretenduje na političku odgovornost, sada je suočena s time da se ćutanje može protumačiti kao jasan politički stav – stav ignorisanja studenata i njihovih zahtjeva.
Nedostatak jasnog stava mogao bi skupo koštati političare u Sandžaku. Mladi su sve aktivniji i sve manje spremni da tolerišu ignorisanje njihovih problema. Ako SDP i druge stranke nastave da ćute, rizikuju da ih upravo ti studenti, sutrašnji birači, kazne na prvim narednim izborima.
Da li je riječ o oprezu ili o nesposobnosti da se zauzme principijelan stav, ostaje da se vidi. U međuvremenu, studenti i građani čekaju, a tišina političara sve glasnije odjekuje.
, a zatim 