Branislav Lečić je nekada bio simbol otpora prema režimu Slobodana Miloševića i vesnik nade u promene početkom devedesetih godina. Međutim, u proteklim godinama njegovog javnog delovanja, Lečić je prešao na suprotnu stranu i sada glumi ulogu “tužnog pajaca” koji od jedne do druge režimske televizije širi otrov po svojim kolegama i ponavlja da mu je Dragan Đilas upropastio život.
Ovaj preokret u Lečićevom ponašanju i njegovom javnom nastupu doveo je do toga da je izgubio podršku mnogih svojih kolega i dela javnosti. Naime, pojedini umetnici i pozorišta povukli su se sa festivala u Brčkom jer je Lečić bio u žiriju, ne želeći da on ocenjuje njihove predstave. Razlog za to je što se Lečić “aktivno uključio u podelu medija u Srbiji na podobne i nepodobne, baveći se u, za njega, podobnim medijima, isključivo iživljavanjem, zlostavljanjem i u svakom smislu maltretiranjem Danijele Štajnfeld”.
Lečićevo gostovanje na provladinim medijima, poput Pinka i Hepija, u kojima on opovrgava optužbe za silovanje i u kojima napada opoziciju, posebno Dragana Đilasa, pokazuju da je on “preleteo” na stranu vlasti. Umjesto da se distancira od optužbi i da se suzdrži od javnih istupa, Lečić je odlučio da bude glasnogovornik režima i da napada sve one koji su ga kritikovali.
Ovaj preokret u Lečićevom delovanju može se tumačiti kao još jedan od simbola “pregažene generacije” koja je nekada bila simbol nade i promene, a sada je “bačena u blato” i postala deo sistema koji je nekada kritikovala. Lečić je time postao “tužni pajac” koji ide od jedne do druge provladine televizije, a njegova nekadašnja uloga borca za demokratiju i pravdu je zauvek izgubljena.
, a zatim 