“Vanredno povećanje minimalne zarade, od 1. oktobra, istovremeno će izgubiti efekat nakon povećanja cene struje, uz povećanje cena hrane zbog suše”, kazao je Mihajlović na okruglom stolu “Minimalna zarada i njen uticaj na plate u Srbiji” gde je najavljeno da će se sutra održati sastanak pregovaračkog tima Socijalno-ekonomskog saveta (SES) o iznosu minimalne zarade u 2026. godini, a u okviru pregovora koji su počeli 18. avgusta.
Mihajlović je ukazao i da inflacija poslednjih godina “pojede sve efekte povećanja minimalne zarade”, navodeći da je iznos inflacije, koja je predviđena u rasponu od 2,5 do tri odsto, sada revidiran na pet odsto, ali u SSSS smatraju da će do kraja godine biti između sedam i osam odsto.
Prema njegovim rečima, plate u Srbiji su na niskom nivou, pa ni prosečna plata od 900 evra ne obezbeđuje dostojanstven život.
On smatra i da kategorija minimalna potrošačka korpa mora da se ukine.
“Taj izum, minimalna potrošačka korpa, postoji samo u Srbiji i nigde više u svetu. Svuda je to prosečna potrošačka korpa koja je potrebna za tročlano ili četvoročlano domaćinstvo. Mi ćemo u Zakonu o radu tražiti da se to izbriše”, rekao je Mihajlović.
Dodao je da će sa svim povećenjima minimalne zarade koju Vlada Srbije predviđa, Srbija opet biti na začelju svih zemalja u okruženju.
“Opet će naša minimalna zarada biti najniža. Sa tim sindikati ne mogu da se pomire. Spremni smo da razgovaramo o svemu, ali ukoliko bude ignorisan zahtev sindikata, preduzećemo i neke druge mere, a ono što znamo da radimo, to su nažalost protesti. Mi se i za to spremamo”, naveo je predsednik SSSS.
Na skupu je istaknuto i da minimalna zarada ne treba da bude pravilo već izuzetak.
Predstavnik Ujedinjenog granskog sindikata “Nezavisnost” Miloš Miljković izjavio je da minimalna zarada ne može biti u iznosu u kome je predložena.
“Više je razloga, a glavni je kupovna moć. Prema tom kriterijumu predloženi nivo rasta minimalne zarade za narednu godinu nije dovoljan. Kao kriterijum u određivanju zarada više nije bitna ni stopa zaposlenosti, ni rast bruto domaćeg proizvoda, već šta je to što građanin sa tom minimalnom platom može da kupi”, rekao je on.
On je, ilustrujući malu kupovnu moć u Srbiji, naveo da je prosečna plata u Danskoj 4.200 evra, a u Srbiji 920 evra, što je 4,5 puta manje, dok su istovremeno cene proizvoda u Srbiji samo oko 50 odsto niže u Srbiji nego u Danskoj.
Predstavnik SSSS Aca Radojević kazao je da je u maju u Srbiji prosečnu zaradu, od 107.705 dinara i nešto više od toga, primalo 652.000 ljudi, odnosno 28 odsto zaposlenih.
“Prosečna zatrada u Srbiji jeste statistički tačna, ali statistika zavarava jer mali broj ljudi sa velikim platama značajno povećava prosek. Samo jedna najveća zarada u Srbiji povećava prosek svakog zaposlenog sa dvocifrenim iznosom. Samo pet odsto zaposlenih sa tri do četiri puta većom platom mogu napumpati prosek zarade za 10 do 15 odsto”, rekao je on.
Radojević je naveo da podaci pokazuju i da polovini zaposlenih u Srbiji treba oko 40.000 dinara mesečno kako bi dosegli iznos prosečne zarade.
Predstavnica SSSS, koja učestvuje u Radnoj grupi SES u pregovorima o minimalnoj zaradi Sanja Paunović predstavila je analizu o minimalnoj zaradi i njenom uticaju na plate u Srbiji.
Paunović je navela da je minimalna zarada u maju ove godine bila niža od potrošačke korpe, ističući da je je 48 odsto zarade bilo utrošeno na hranu i bezalkoholna pića u toj korpi, dok je za stanovanje, odnosno komunalije, struju i vodu bilo utrošeno 20 odsto zarade u minimalnoj potrošačkoj korpi.
“Istovremeno, minimalna zarada je u maju bila dva puta manja od prosečne potrošačke korpe”, rekla je ona.
Kako je naglasila, u periodu od 2020. do 2024. godine visina minimalne zarade je bila ispod praga rizika od siromaštva za tročlanu i četvoročlanu porodicu u Srbiji.
“U 2024. godini, prosečna zarada je bila 26,4 odsto niža od praga rizika od siromaštva za tročlanu porodicu i 36,4 odsto niža od praga rizika od siromaštva za četvoročlanu porodicu”, kazala je Paunović.
Prema njenim rečima, podaci su pokazali da rast zarade ne dovodi do otpuštanja radnika.
Privredna društva u Srbiji, kako je kazala, već čitavu deceniju posluju profitabilno, a dobit stalno raste.
“Od 2020. do 2024. profiti kompanija su porasli za 126 odsto, dok u zarade porasle samo za 63 odsto, što znači da smo imali preraspodelu rezultata rada u korist poslodavaca, odnosno vlasnika kapitala”, rekla je ona.
Paunović je navela da je Srbija po iznosu minimalne zarade u maju, a prema standardu kupovne moći, bila pretposlednja u Evropi, nakon Albanije.
“Prema projekciji Vlade Srbije od 20. jaunara 2024. godine, odnosno predstavljenom planu ‘Skok u budućnost – Srbija EXPO 2027’, minimalna zarada u 2027. godini treba da iznosi 650 evra (76.050 dinara). Da bi se značajno približila tom iznosu, minimalna cena rada u 2026. godini trebalo bi da bude najmanje 600 evra, odnosno oko 70.000 dinara ili 403 dinara po satu”, kazala je predstavnica SSSS.
Podsetila je da je na prvom održanom sastanku SES o iznosu minimalca za 2026. godinu predlog Vlade Srbije bio 371 dinar po satu.
Ovaj tekst je prvobitno objavljen na portalu Radio Sto Plus.
