“Vodili smo veliku borbu za ograničenje marži. Sada kada se to uvodi kao ekonomska mera trgovci već smišljaju kako će je izigrati. Pominju uvođenje nekih novih usluga koje će fakturisati”, rekao je predsednik Unije pekara Srbije Zoran Pralica.
Naveo je da su trgovci na pekarske proizvode (osim na hleb “sava” čija je marža ranije ograničena na šest odsto), na ostale hlebove zaračunavali maržu do 85 odsto, a na neki pekarski proizvod, čak i 144 odsto.
“Godinama upozoravamo da su marže ogromne. Hleb koji, na primer košta 80 dinara trgovci su prodavali po 180 i 200 dinara”, rekao je Pralica.
Dodao je da uz marže trgovci obračunavaju još oko 30 nameta, među kojima se plaća mesto na polici, razvoj IT, unapređenje poslovanja, otvaranje i punjenje novih objekata…
Bivši predsednik Udruženja banaka Srbije i finansijski konsultant Vladimir Vasić rekao je da je moguće administrativnom merom, koja je oročena na godinu dana, smanjiti kamate na kredite (potrošačke, gotovinske i stambene), da će to dati neki efekat, ali da je suština da država treba da donese sistemske, dugoročne mere o oživljavanju tržišta kapitala i pojačavanju tržišne utakmice.
“Kada postoji tržište kapitala građani imaju alternativu gde, osim u banke, da ulažu novac i tada postoji tržišna utakmica. Sada od 19 banka u Srbiji njih sedam-osam drže 92 odsto tržišta. Ni sistemske mere ne mogu odmah da daju rezultate, nego za godinu-dve, pa čak i pet, ali bez obzira na to treba ih uvoditi jer su je pravo rešenje za povećanje konkurencije i pad kamatnih stopa”, rekao je Vasić.
Kamate u Srbiji, kako je rekao, veće su nego u drugim evropskim zemljama, što se može zaključiti po povraćaju uložnog kapitala.
U Srbiji je, prema njegovim rečima, godišnji povraćaj investicije oko 20 i 21 odsto, u Hrvatskoj je 17 odsto, u Bosni 10-11 odsto, u Rumuniji 16-17 odsto.
“To govori da su kamate visoke upravo zbog toga što je nerazvijeno tržište kapitala i smanjena tržišna utakmica”, rekao je Vasić.
Banke će, prema njegovim rečima, možda poštovati propis godinu dana, ali je upitao šta će biti posle toga.
“Ove kratkoročne mere trebalo bi da daju predah, da država i Narodna banka nađu dugoročno, sistemsko rešenje”, ocenio je Vasić.
Istakao je da još nisu poznati detalji ko će otplatiti kredit, ako izvršitelji ne mogu da prodaju stan, u slučaju da vlasnici kredita kojim je kupljen prestanu da ga otplaćuju.
Vasić je rekao da u tom slučaju pretpostavlja da će morati da postoji neko osiguranje koje takođe neko mora da plati, a da nema ko, osim vlasnika kredita.
“To će da utiče na cenu kredita jer tako rade bankari, kada vide rizik oni ga uključe u kamate”, objasnio je Vasić.
Bivši dugodišnji predsednik Upravnog odbora AIK banke Ljubiša Jovanović ocenio je da su “sve mere privremeno rešenje i odgovor na društvenu, političku i ekonomsku krizu u zemlji”.
“Ove mere su na određeno vreme i za određenu upotrebu i neodržive su na dugi rok”, rekao je Jovanović.
Mera da izvršitelj ne može da oduzme stan, kao jedini krov nad glavom, tera banku, prema njegovim rečima, da kada građani zatraže kredit, sagleda njihovu kreditnu sposobnost, rizike i obzbeđenje i zaključi da li će zatražiti dodatno obezbeđenje, jer stan neće biti hipoteka”, rekao je Jovanović.
Protiv onih građana koji su već obezbedili stan kreditom i hipotekom na njega, pa prestali da plaćaju pokrenuće se, kako je rekao, sudski sporovi.
Ta mera zabrane oduzimanja stana, prema njegovim rečima, je “popularno rešenje, ali neodrživo na dugi rok”.
“Ne sekiram se ja za banke, toliko mnogo naplaćuju naknade, održavanje računa, provizije, minuse na računima, već imaju prihode bez rizika. Neće banke propasti, ali smanjiće im se prihodi. Uvek ima i zaobilaznih puteva da se neka mera izbegne, prvo u vrsti proizvoda koje će banke forsirati, a tu su i računovodstvene tehnike”, rekao je Jovanović.
Stručnjak za energetiku Željko Marković, ocenjujući najavljeni popust na utrošenu električnu energiju od pet odsto za najsiromašnija domaćinstava i penzionere, rekao je da tu meru treba sprovesti kroz socijalni program, tako što bi Elektroprivreda samo evidentirala popust, a država to nadoknadila.
“Taj popust bi trebalo dati kao subvenciju za energetski ugrožene kupce, međutim Vlada verovatno očekuje da će taj trošak da snosi EPS. Nemam računicu kako će se to odraziti na poslovanje EPS-a, ali to je državno preduzeće i ona će morati da brine njemu”, rekao je Marković.
Predstavljajući program mera predsednik Srbije Aleksandar Vučić je rekao da će se “boriti” da granica za ostvarenje tog prava bude 25.000 dinara, nego 28.000 dinara za penzionere, ali da u EPS-u tvrde da će im to doneti gubitak.
Ovaj tekst je prvobitno objavljen na portalu Radio Sto Plus.
